Pogledao sam MADE IN FRANCE NIcolasa Boukhriefa, film koji je ozloglašen po tome što nikako da izađe već godinu i po dana. prvu premijeru je imao zakazanu u vreme napada na Charlie Hebdo, pa je posle odložen za termin koji se poklopio sa napadom na Bataclan. Na kraju je izašao na VOD i nešto malo u bioskope.
Kada se pogleda film, svakako da anticipira događaje koji su potresli Pariz jer govori o mladim pariskim muslimanima koji organizuju terorističku ćeliju i spremaju spektakularan napad na civile. Reč je o trileru koji je urađen u mejnstrim maniru, ali sa svešću o delikatnosti teme. Ovo nije ni DHEEPAN ni ZERO DARK THIRTY ali je vrlo solidan film koji ni na koji način ne eksploatiše temu verskih tenzija ili terorizma. Dakle, nije reč o odlaganju ZOOLANDERa u vreme 11. septembra.
Da li je problem bio u tome što su protagonisti filma džihadisti koji su prikazani kao ljudi od krvi i mesa, sa sumnjama i dilemama, zaista ne znam, ali ono što je jasno - evropski film je pokazao da je njegova zabrinutost za tekuće probleme i hrabrost da se sa njima suoči samo poza.
Boukhrief spada među moje omiljenije reditelje i scenariste francuskih krimića i u ovom filmu drži se svog ključa reinterpretacije američkih B-matrica. Ovo je praktično priča o undercover agentu koji se ubacuje u bandu, prebačena u svet džihadista i tretirana sa finom mešavinom stilizacije i realizma.
Boukhrief sve ovo vrlo sigurno režira, u filmu nema glumačkih zvezda ali ima harizmatičnih glumaca što sve doprinosi tom efektu B-filma u najboljem smislu.
Uprkos tome što MADE IN FRANCE nije imao sreće u distribuciji na matičnom tržištu, mislim da će imati dug život na malim ekranima, kako u Francuskoj tako i van nje jer je istovremeno skrupulozan u tretiranju islamizma i komunikativan u žanrovskom pogledu.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment