Reprizirao sam UN PROPHETE Jacquesa Audiarda i taj film i dalje ostavlja snažan utisak na mene. Uprkos tome što smatram da mu neprolazno prisustvo prve žrtve glavnog junaka ne pomaže, i koliko god mi s druge strane delovao u pozitivnom smislu kriptično segment u kome se Maliju priviđa jelen, osnovna snaga ovog filma ostaje izuzetan realistički postupak dopunjen vrlo maštovitim reditelsjkim rešenjima koja osvežavaju naizgled spontan i skoro dokumentarni pristup događajima.
Audiarda očigledno uzbuđuje spoj ritualnosti sveta podzemlja sa apsolutnim socijalnim dnom kome ti junaci pripadaju, taj veliki broj procedura koje su opraćene potpunom etičkom ispražnjenošću čime on na jedan nov način raslojava svet gangstera. U odnosu na Scorsesea koji je uspeo da prikaže uspon i pad raznih mafijaša vodeći ih kroz situacije koje ih zavode i potom skupo koštaju, Audiard prikazuje svet u kome praktično nema ništa privlačno, ništa što bi zavelo junaka ali isto tako njegov ulazak u svet kriminala prikazuje neizbežnim.
Otud ovaj film nastavlja sa profilisanjem Audiardove poetike negde između Stuarta Kaminskog i njegove teorije homoerotskog u gangsterskim filmovima i Jean Geneta koji je prikazao svet homoseksualne ljubavi među marginalcima, otpadnicima, robijašima.
Scorseseove Italijane i Irce ovde peuzimaju Korzikanci i Arapi, dve marginalizovane grupe koje se naizmenično glože međusobno ali isto tako prikazuju i vertikalnu mobilnost u kojoj su ujedinjeni u odnosu na sve ostale. Zatvor je svojevrsna Viša škola za zločin u kojoj se niko ne rahabilituje već se pod patronatom iskusnih kriminalaca i korpumpiranih čuvara samo specijalizuje.
Vremenom Audiardov zatvor postaje prirodno stanište za junake, mesto sa koga oni vode posao iako ti poslovi ne mogu da im pruže ono što je najvažnije a to je sloboda. U tom pogledu, zatvor služi kao jasna metafora društva u kome se poslovni tokovi, uspesi i neuspesi ne reflektuju na slobodu pojedinca.
Audiard je našao sjajnog protagonistu u tada još sasvim nepotrošenom Taharu Rahimu koji je posle ovog filma postao internacionalna zvezda a ponovio je dobitnu kobinaciju sa Nielsom Arestrupom koji je igrao slične figure od autoriteta u njegovim ranijim filmovima.
UN PROPHETE je svakako jedan od najzanimljivijih francuskih filmova poslednjih nekoliko godina i kapitalan doprinos žanru i to ne samo gangsterskom već i repertoarskom filmu uopšte. UN PROPHTE je ušavši i globalni glavni tok sasvim sigurno otvorio vrata nastanku filmova kao što su ZERO DARK THIRTY sa kojim deli niz članova ekipe.
* * * 1/2 / * * * *
Audiarda očigledno uzbuđuje spoj ritualnosti sveta podzemlja sa apsolutnim socijalnim dnom kome ti junaci pripadaju, taj veliki broj procedura koje su opraćene potpunom etičkom ispražnjenošću čime on na jedan nov način raslojava svet gangstera. U odnosu na Scorsesea koji je uspeo da prikaže uspon i pad raznih mafijaša vodeći ih kroz situacije koje ih zavode i potom skupo koštaju, Audiard prikazuje svet u kome praktično nema ništa privlačno, ništa što bi zavelo junaka ali isto tako njegov ulazak u svet kriminala prikazuje neizbežnim.
Otud ovaj film nastavlja sa profilisanjem Audiardove poetike negde između Stuarta Kaminskog i njegove teorije homoerotskog u gangsterskim filmovima i Jean Geneta koji je prikazao svet homoseksualne ljubavi među marginalcima, otpadnicima, robijašima.
Scorseseove Italijane i Irce ovde peuzimaju Korzikanci i Arapi, dve marginalizovane grupe koje se naizmenično glože međusobno ali isto tako prikazuju i vertikalnu mobilnost u kojoj su ujedinjeni u odnosu na sve ostale. Zatvor je svojevrsna Viša škola za zločin u kojoj se niko ne rahabilituje već se pod patronatom iskusnih kriminalaca i korpumpiranih čuvara samo specijalizuje.
Vremenom Audiardov zatvor postaje prirodno stanište za junake, mesto sa koga oni vode posao iako ti poslovi ne mogu da im pruže ono što je najvažnije a to je sloboda. U tom pogledu, zatvor služi kao jasna metafora društva u kome se poslovni tokovi, uspesi i neuspesi ne reflektuju na slobodu pojedinca.
Audiard je našao sjajnog protagonistu u tada još sasvim nepotrošenom Taharu Rahimu koji je posle ovog filma postao internacionalna zvezda a ponovio je dobitnu kobinaciju sa Nielsom Arestrupom koji je igrao slične figure od autoriteta u njegovim ranijim filmovima.
UN PROPHETE je svakako jedan od najzanimljivijih francuskih filmova poslednjih nekoliko godina i kapitalan doprinos žanru i to ne samo gangsterskom već i repertoarskom filmu uopšte. UN PROPHTE je ušavši i globalni glavni tok sasvim sigurno otvorio vrata nastanku filmova kao što su ZERO DARK THIRTY sa kojim deli niz članova ekipe.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment