DANIKA

Pogledao sam relativno zanimljiv triler DANIKA Ariela Vromena koji nažalost ne uspeva da nadgradi potencijalno zanimljivu premisu o ženi koja počinje da razvija patološku brigu za svoju decu i okolinu, progonjena uznemirujućim vizijama događaja koji ih mogu zadesiti. Marisa Tomei igra naslovnu junakinju, tako da tu ima i dobro glume i lepih kadrova, međutim, Vromen u prvom delu filma beži do toga da se prikloni žanru i film na osnovu toga i postane zanimljiv jer nije jasno kuda će se kretati, da bi potom u završnoj trećini otišao u pravcu trilera i "racionalnog" objašnjenja događaja koje je krajnje očekivano i gledalac eventualno može da ga ne anticipira ako ne očekuje da film bude toliko glup. Vromen nažalost zaključuje film prilično razočaravajuće i ne ispunjava taj potencijal koji je nagoveštavao. Ulazak u racionalno razjašnjavanje straha glavne junakinje remeti glavni šmek filma i pomera ga iz priče o generalnohj traumi roditeljstva u pravcu partikularnog slučaja koji sam po sebi nije svež niti partikularno zanimljiv.

Vromenov film je definitivno interesantan zbog solidne atmosfere i laid back pristupa koji ne nameće žanrosveka ograničenja priči, ali na kraju ta sloboda se ispostavlja kao suvišna. DANIKA je film koji ima veći domet na malom ekranu i mislim da može naći mesto u televizijskom programu.

* * 1/2 / * * * *