Saturday, March 23, 2013

WHERE THE WILD THINGS ARE

Pogledao sam WHERE THE WILD THINGS ARE Spike Jonzea. Mislim da je Vern iscrpio sve mogućnosti igranja rečima iz ovog naslova kada je upozoro čitaoce da ovaj film nije epilog serijala WILD THINGS. Međutim, ova ekranizacija Maurice Sendaka mnogo šta nije ali teško je definisati šta tačno jeste.

Naime, reč je o dečjkem filmu koji ne mogu baš da zamislim kao nešto u čemu deca istinski mogu da uživaju. S druge stranme, reč je o filmu koji ima toliko tipičan indie senzibilitet da ga jedino mogu pročitati odrasli, ali su opet sama priča i likovi mnogo prilagođeniji dečjem filmu. Otud, rekao bih da je osnovni problem film na nivou priče koju je Sendak napisao a Jonze i Eggers nisu uspeli da adaptiraju u nešto što će moći da zadovolji i/ili decu i odrasle.

Međutim, sam film je na nivou atmosfere, rediteljskog postupka, vizuelnih rešenja i opšteg utisak izuzetno zanimljiv. Jonze pravi grungy bajku u kojoj se bajkoviti likovi ponašaju kao neurotični protagonisti indie filma a histerično maštovito dete kao racionalni centar priče. Otud WHERE THE WILD THINGS ARE jeste zanimljiv primer kako art house reditelj može da odluta unutar jedne striknte forme, a sličan sluaj smo, samo sa mnogo slabiim rezultatima imali i u našoj kinematografiji sa filmom AGI I EMA Milutina Petrovića po nagrađenom romanu Igora Kolarova.

WHERE THE WILD THINGS ARE ipak jeste film koji je u pojedinim aspektima rediteljski hrabar i tehnički impozantan. Šteta je što izvorni materijal i scenaristička adaptacija nisu malo intenzivirali događaje i pomerili ga u pravcu dinamičnijeg pripovedanja.

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment