Sunday, January 20, 2013

HITCHCOCK

Pogledao sam HITCHCOCK Sache Gervasija, veliki ovogodišnji promašaj na temu Hitchockovog rada na filmu PSYCHO. Za razliku od filma THE GIRL koji se inteligentnije i ubedljivije bavi Hitchcockovim odnosom sa Tippi Hedren koja je delovala kao lepotica na kojoj će se slomiti kola, PSYCHO se između ostalog dotiče problema Hitchovih nedovršenih simpatija sa glumicama, ali pokušava da na jedan mnogo širi način obuhvati traume koje su obeležile njegov rad na filmu PSYCHO. Od tih teza, naravno najtanja je ona da je Hitchcock doživljavao Eda Geina kao ličnost sa kojom se mogao identifikovati, a još je bizarniji način kako su scenarista McLoughlin (koji nas je već zadužio stupidnim scenarijem za BLACK SWAN sa kojim je pokazao da ne razume bavljenje umetnošću i nadahnuće) pokazao tu vezanost Hitcha i Geina. U tom pogledu, HITCHCOCK deluje zaista uvredljivo, nezavisno od reputacije koju PSYCHO i ovaj autor imaju u istoriji filma. To rešenje ne bi imalo smisla ni da se ovaj film bavi nekim kao što je William Castle.

U principu, William Castle nije ličnost koja zaslužuje otpisivanje, ali u slučaju filma HITCHCOCK mora poslužiti kao primer svega onoga što Hitchock nije bio. Međutim, nažalost posle ovog filma Hitch jedino može delovati gledaocima kao Castle, oportunista sklon rizicima, samoreklamerstvu, stunt promocijama. Niz premisa koje autori uspostavljaju među kojima je ona osnovna a to je da Hitch mnogo rizikuje snimajući PSYCHO uopšte nisu razjašnjene, a ono šo Hitcha uzbuđuje u tom filmu sudeći po ovom Gervasijevom upravo spada u Castleov registar. U tom pogledu, Hitch pravi potpuno neopravdan rizik iz vizure publike, a na kraju, kada se taj rizik isplati, sve deluje kao klasičan zaplet o junaku u koga niko nije verovao.

Kada se tome doda i character arc unutar koga Hitch shvati da mu je Alma zapravo prava saputnica i stavi tačku na svoja mentalna lutanja deluje krajnje jeftino, a i naročito apsurdno ako imamo u vidu da njihove krize zapravo tek kreću sa THE BIRDS tokom kog se Hitch ponašao prilično nevaljalo.

Tony Hopkins je neubedljiv kao Hitch, niti liči na njega, niti zvuči kao on, a ne liči ni na sebe. Ne liči ni na šta. Helen Mirren donosi dosta energije u Almin lik, iako fizički ne liči na nju, čak naprotiv, ali barem je napravila kakav-takav lik koliko god scenario bio isprazan.

HITCHCOCK je u principu i naišao na otpor uprkos tome što je od teme do glumačke podele delovao kao film koji će "industrija" voleti. Gervasi je napravio odličan film o svojim netalentovanim drugarima iz Anvila. Šteta što nije u međuvremenu naučio kako da napravi film o talentovanim ljudima.

No comments:

Post a Comment