Pogledao sam ATOLLADERO Oscara Aibara, španski postapokaliptični špageti vestern smešten u Teksas, sniman u Španiji, sa svim obeležjima exploitationa, ali u vreme kad exploitationu vreme nije, 1995. godine. Aibar dakle nešto posle Alexa Coxa a pre Alexa De La Iglesije snima ekscentrični pseudo exploitation SF špageti vestern u kom se susreću MAD MAX i Jodorowski, tradicije filma, stripa i rokenrola s tim što osim naslovne pesme i prilično krupne role Iggy Popa, ta rokenrol dimenzija ne biva istražena što je šteta. Rekao bih da je Alex Cox u svojim filmovima u kojima su glumili muzičari nudio veće prožimanje sa njihovim radom i tradicijom punka.
ATOLLADERO je prilično drastičan u radikalan u mnogim zahvatima i postavkama. Aibar je dovoljno hrabar da preduzme takve korake ali nije dovoljno snažan reditelj da kapitalizuje tu ekstremnost. To je šteta jer ovo je ipak film u kome pas sodomizuje sveštenika, dakle Aibar je imao prilično odrešene ruke da radi šta hoće.
ATOLLADERO je prilično drastičan u radikalan u mnogim zahvatima i postavkama. Aibar je dovoljno hrabar da preduzme takve korake ali nije dovoljno snažan reditelj da kapitalizuje tu ekstremnost. To je šteta jer ovo je ipak film u kome pas sodomizuje sveštenika, dakle Aibar je imao prilično odrešene ruke da radi šta hoće.
Nažalost, odrešene ruke su rezultirale praznim hodom, velikim brojem likova, epizodičnom i vrlo statičnom postavkom, čudnim smenjivanjem vrlo otvorenih vizuelnih rešenja i prepričavanja umesto pokazivanja.
Aibar naravno koketira sa estetikom treša, ali ovaj film nema onaj utisak "sklepanosti" koji bi se dao prevesti kao autorski stav.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment