Pogledao sam THE AVENGERS Joss Whedona. Paradoksalno, kako su filmovi u Marvelovoj produkciji postajali sve kvalitetniji i profitabilniji, Marvel se odlučio za potez koji odlikuje franšize u krizi ili dekadenciji i napravio je crossover film u kome se susreću razni junaci. Ovo naravno nije novina, recimo, Universal je to radio sa svojim filmskim monstrumuma a i strip izdavači su to radili u kriznim danima. Marvel je međutim daleko od krize kad je o filmovima reč i postavlja se pitanje zašto su se opredelili za ovaj potez kada im se čak i besmisleni THOR itekako isplatio?
Uostalom, ako izuzmemo THORa, svi izvorni filmovi o ovim junacima su bili ili solidni (CAPTAIN AMERICA, HULK) ili barem parcijalno dobri (IRON MAN) a THE AVENGERS je u startu mogao da bude samo manie od zbira tih kvaliteta. Ansambl tako harizmatičnih superheroja ne znači da će film biti non-stop efektan i ne garantuje intenzitet već samo dovijanje autora da svi budu zapostavljeni. Otud, na kraju Thor najviše profitira jer se izdvaja kao upadljivo najmanje harizmatičan junak/glumac.
Kada se tome doda da protivtežu sitkomizovanim supšerherojima čini nejaki Loki sa svojom armijom bezličnih goonova iz svemira, THE AVENGER nekako nemaju ni adekvatno razvijene heroje ni odgovarajućeg protivnika.
Imajući u vidu Lokija, možda je bolje bilo da je THE AVENGERS film o trvenju među pozitivcima i kao takav bi imao više smisla.
Nejako reditelj Joss Whedon naravno ne može da izađe na kraj sa svim ovim problemima. Otud njegov film na smenu izgleda kao TV film i kao CGI rušilačka orgija na tragu Michaela Baya, ali od uvodne scene - nerotkinje pa do kraja, THE AVENGERS nikada zapravo ne postane film i iz ove vizure recimo BATTLESHIP Petea Berga pokazuje koliko je reč o rasnom reditelju i kako se čak i u toj vrsti spektakla osećaju krupne razlike.
THE AVENGERS je nezasluženi pobednik ovoga leta, kao što je JOHN CARTER bio nezaslužena žrtva ovog proleća.
* 1/2 / * * * *
Uostalom, ako izuzmemo THORa, svi izvorni filmovi o ovim junacima su bili ili solidni (CAPTAIN AMERICA, HULK) ili barem parcijalno dobri (IRON MAN) a THE AVENGERS je u startu mogao da bude samo manie od zbira tih kvaliteta. Ansambl tako harizmatičnih superheroja ne znači da će film biti non-stop efektan i ne garantuje intenzitet već samo dovijanje autora da svi budu zapostavljeni. Otud, na kraju Thor najviše profitira jer se izdvaja kao upadljivo najmanje harizmatičan junak/glumac.
Kada se tome doda da protivtežu sitkomizovanim supšerherojima čini nejaki Loki sa svojom armijom bezličnih goonova iz svemira, THE AVENGER nekako nemaju ni adekvatno razvijene heroje ni odgovarajućeg protivnika.
Imajući u vidu Lokija, možda je bolje bilo da je THE AVENGERS film o trvenju među pozitivcima i kao takav bi imao više smisla.
Nejako reditelj Joss Whedon naravno ne može da izađe na kraj sa svim ovim problemima. Otud njegov film na smenu izgleda kao TV film i kao CGI rušilačka orgija na tragu Michaela Baya, ali od uvodne scene - nerotkinje pa do kraja, THE AVENGERS nikada zapravo ne postane film i iz ove vizure recimo BATTLESHIP Petea Berga pokazuje koliko je reč o rasnom reditelju i kako se čak i u toj vrsti spektakla osećaju krupne razlike.
THE AVENGERS je nezasluženi pobednik ovoga leta, kao što je JOHN CARTER bio nezaslužena žrtva ovog proleća.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment