Posle velikog očekivanja, pogledao sam HOW I SPENT MY SUMMER VACATION jedan od povratničkih filmova Mela Gibsona, koji je uz EDGE OF DARKNESS i THE BEAVER trebalo da ga ponovo ustoliči na mesto holivudske zvezde. Bez ikakve sumnje iako su sva tri naslova imala nešto zanimljivo u sebi, HOW I SPENT MY SUMMER VACATION je daleko najintrigantniji kako u svom postupku, tako i po odnosu prema temi i samom Gibsonu.
HOW I SPENT MY SUMMER VACATION se nadovezuje na PAYBACK, to je jedna vrlo bliska koncepcija, međutim, po mnogo čemu je reč o unikatnom radu koji u sebi sadrži ponešto od APOCALYPTOa na nivou postupka. Naime, ovo je prvi Melov glumački film koji nije režiran kao star vehicle. Gibson je u svojoj karijeri imao niz saradnji sa različitim rediteljima, ali je na nivou rediteljskog odnosa prema Gibsonu kao zvezdi i adutu filma uvek bilo jasno kako se Gibson slika, koju poziciju ima u sceni, kada ide njegov psihotični pogled, a kada osmeh. I PAYBACK je jedan od takvih filmova. HOW I SPENT MY SUMMER VACATION je u tom smislu bliži APOCALYPTOu - pored Gibsona koji je prisutan u skoro svim scenama, ravnopravni likovi su sam ambijent zatvora El Pueblito i živopisna galerija kako likova tako i statista koji čine ovaj ambijent jedinstvenim i uzbudljivim. Potrvda Gibsonove harizme je da se i unutar ovakvog koncepta u kome nema direktnog akcenta na njega, bez ikakve sumnje probija kao harizmatična pojava, i ponaša se kao talentovani domaćin koji nas je pozvao na svoju zabavu.
HOW I SPENT MY SUMMER VACATION dakle u sebi ima nešto što liči na konvencionalnog Gibsona ali i nešto što nas podseća na Gibsonove avangardne manevre. Kad je reč o odnosu prema priči, HOW I SPENT MY SUMMER VACATION nikada nije mogao biti studio film. Čudio sam se kada je, pre velikog skandala sa Oksanom, Mel uzeo da radi self-financed film iako je u to vreme imao major naslov u bioskopima i ponude za major filmove, ali zbilja ovo nije film koji bi dobio zeleno svetlo nekog studija - mada sasvim sigurno bi dobio distribuciju da nije bilo skandala. Međutim, isto tako, ovakvih filmova odavno nije bilo u bioskopima.
HOW I SPENT MY SUMMER VACATION ne samo da je hard-R već ima odnos prema ženama i deci koji je u major filmovima potpuno nezamisliv. Štaviše, interesantno je da u PAYBACKu Mel ima mračniji pogled na svet ali događaji nisu ni upola toliko teški kao u HOW I SPENT.
Grunbergov rediteljski koncept (premda ja ne bih odbacio ni to da se Gibson jako mešao u režiju pošto u mnogim intervjuima učesnici u ovoj produkciji govore o snimanju kao da je Gibson o svemu odlučivao i ne pominju Grunberga) ispratio je direktor fotografije Gaspara Noea Benoit Debie i pružio je vrlo atmosferičnu fotku, na tragu Peckinpaha, samo sa dodatnom dimenzijom realizma.
Čini mi se da reference na Tarantina nisu najtačnije, ovaj film je potpuno drugačiji po pristupu a ironija prema žanru proističe više iz samih situacija nego iz odnosa likova i reditelja prema materijalu. Ipak, oseća se nesumnjiv pulp šmek pisaca poput Westlakea kad se potpisuje kao Stark, Elmore Leonarda i Charlesa Willeforda. Isto tako, HOW I SPENT MY SUMMER VACATION ne može da se poredi ni sa Rodriguezom iako se dešava u Meksiku, i ponajviše liči na Peckinpahove filmove i špageti vesterne smeštene tamo.
Šteta je što 20. oktobar više ne radi pošto bi ga trebalo ponovo otvoriti baš zbog ovog filma.
* * * 1/2 / * * * *
HOW I SPENT MY SUMMER VACATION se nadovezuje na PAYBACK, to je jedna vrlo bliska koncepcija, međutim, po mnogo čemu je reč o unikatnom radu koji u sebi sadrži ponešto od APOCALYPTOa na nivou postupka. Naime, ovo je prvi Melov glumački film koji nije režiran kao star vehicle. Gibson je u svojoj karijeri imao niz saradnji sa različitim rediteljima, ali je na nivou rediteljskog odnosa prema Gibsonu kao zvezdi i adutu filma uvek bilo jasno kako se Gibson slika, koju poziciju ima u sceni, kada ide njegov psihotični pogled, a kada osmeh. I PAYBACK je jedan od takvih filmova. HOW I SPENT MY SUMMER VACATION je u tom smislu bliži APOCALYPTOu - pored Gibsona koji je prisutan u skoro svim scenama, ravnopravni likovi su sam ambijent zatvora El Pueblito i živopisna galerija kako likova tako i statista koji čine ovaj ambijent jedinstvenim i uzbudljivim. Potrvda Gibsonove harizme je da se i unutar ovakvog koncepta u kome nema direktnog akcenta na njega, bez ikakve sumnje probija kao harizmatična pojava, i ponaša se kao talentovani domaćin koji nas je pozvao na svoju zabavu.
HOW I SPENT MY SUMMER VACATION dakle u sebi ima nešto što liči na konvencionalnog Gibsona ali i nešto što nas podseća na Gibsonove avangardne manevre. Kad je reč o odnosu prema priči, HOW I SPENT MY SUMMER VACATION nikada nije mogao biti studio film. Čudio sam se kada je, pre velikog skandala sa Oksanom, Mel uzeo da radi self-financed film iako je u to vreme imao major naslov u bioskopima i ponude za major filmove, ali zbilja ovo nije film koji bi dobio zeleno svetlo nekog studija - mada sasvim sigurno bi dobio distribuciju da nije bilo skandala. Međutim, isto tako, ovakvih filmova odavno nije bilo u bioskopima.
HOW I SPENT MY SUMMER VACATION ne samo da je hard-R već ima odnos prema ženama i deci koji je u major filmovima potpuno nezamisliv. Štaviše, interesantno je da u PAYBACKu Mel ima mračniji pogled na svet ali događaji nisu ni upola toliko teški kao u HOW I SPENT.
Grunbergov rediteljski koncept (premda ja ne bih odbacio ni to da se Gibson jako mešao u režiju pošto u mnogim intervjuima učesnici u ovoj produkciji govore o snimanju kao da je Gibson o svemu odlučivao i ne pominju Grunberga) ispratio je direktor fotografije Gaspara Noea Benoit Debie i pružio je vrlo atmosferičnu fotku, na tragu Peckinpaha, samo sa dodatnom dimenzijom realizma.
Čini mi se da reference na Tarantina nisu najtačnije, ovaj film je potpuno drugačiji po pristupu a ironija prema žanru proističe više iz samih situacija nego iz odnosa likova i reditelja prema materijalu. Ipak, oseća se nesumnjiv pulp šmek pisaca poput Westlakea kad se potpisuje kao Stark, Elmore Leonarda i Charlesa Willeforda. Isto tako, HOW I SPENT MY SUMMER VACATION ne može da se poredi ni sa Rodriguezom iako se dešava u Meksiku, i ponajviše liči na Peckinpahove filmove i špageti vesterne smeštene tamo.
Šteta je što 20. oktobar više ne radi pošto bi ga trebalo ponovo otvoriti baš zbog ovog filma.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment