Pogledao sam dva niskobudžetna filma koji su pokušali da se nadovežu na fenomen IRON SKY.
Asylumov NAZIS AT THE CENTER OF THE EARTH Josepha Lawsona je zaista ispod svake kritike - dno, nedarovitost i glupost na svim nivoima. Šteta je što i okvirima jedne takve kormanovsko-čarlsbendovske produkcije nema talentovanijih ljudi koji bi možda i mogli da pruže nešto. Naime, Asylum je izgradio imidž i njihovi projekti dobijaju veću pažnju od tipičnih DTV radova koje prave drugi studiji. Samim tim, baš u okvirima tog ludila bi mogao da se pojavi reditelj sa kapacitetom da preskoči iz DTVa u theatrical.
Australijski 25th REICH Stephena Amisa je druga priča. Taj film je takođe dosta tanak, naročito u domenu specijalnih efekata na kojima se uzalud insistira. Međutim, kad je reč o tretmanu likova, Amis je stvari postavio izuzetno šarmantno i u nekoliko navrata je uspeo da vešto rekonstruiše vajb starih filmova o Drugom svetskom ratu. Šteta je što tako smpatično postavljeni karakteri nisu iskorišćeni u boljoj priči.
Sa IRON SKY se otvorio drugi front u savremenom WW2 filmu. Naime, prvi front je vezan ta talas naslova u kojima se prikazuje "siva zona" života sa nacistima - priče o poštenim Nwemcima, zločinima pokreta otporam kolaboraciji i sl. Tom skupu pripada većina savremenih naslova ( VALKYRIE, KAKO SU ME UKRALI NEMCI, ZWARTBOEK, FLAMMEN OG CITRONEN...). Nasuprot tome je treš kao pristup Drugom svetskom ratu, od Uwe Bolla preko IRON SKY do ovih naslova, pa u krajnjoj liniji CRNOG GRUJE U NOBu kod nas.
Kroz jedan segment recepcije partizanskog filma mi najbolje znamo da su nacisti vremenom postajali "filmski likovi" i gubili svoju istorijsku dimenziju. Kroz esencijalizaciju pojedinih osobina oni su lako pretvoreni u tip a Drugi svetski rat je sveden na infantilizovanu filmsku temu. Sada je to međutim postalo eksplicitno. Ranije su vrlo retki filmovi bivali namerno naivni ili karikirani.
Sa filmovima koji su ambivalentni prema nacizmu s jedne strane upravo kroz pokušaj da razumeju naciste i ovim karikaturama sa druge strane dolazimo do sistematske relativizacije nacizma kao poraženog projekta dominacije.
Asylumov NAZIS AT THE CENTER OF THE EARTH Josepha Lawsona je zaista ispod svake kritike - dno, nedarovitost i glupost na svim nivoima. Šteta je što i okvirima jedne takve kormanovsko-čarlsbendovske produkcije nema talentovanijih ljudi koji bi možda i mogli da pruže nešto. Naime, Asylum je izgradio imidž i njihovi projekti dobijaju veću pažnju od tipičnih DTV radova koje prave drugi studiji. Samim tim, baš u okvirima tog ludila bi mogao da se pojavi reditelj sa kapacitetom da preskoči iz DTVa u theatrical.
Australijski 25th REICH Stephena Amisa je druga priča. Taj film je takođe dosta tanak, naročito u domenu specijalnih efekata na kojima se uzalud insistira. Međutim, kad je reč o tretmanu likova, Amis je stvari postavio izuzetno šarmantno i u nekoliko navrata je uspeo da vešto rekonstruiše vajb starih filmova o Drugom svetskom ratu. Šteta je što tako smpatično postavljeni karakteri nisu iskorišćeni u boljoj priči.
Sa IRON SKY se otvorio drugi front u savremenom WW2 filmu. Naime, prvi front je vezan ta talas naslova u kojima se prikazuje "siva zona" života sa nacistima - priče o poštenim Nwemcima, zločinima pokreta otporam kolaboraciji i sl. Tom skupu pripada većina savremenih naslova ( VALKYRIE, KAKO SU ME UKRALI NEMCI, ZWARTBOEK, FLAMMEN OG CITRONEN...). Nasuprot tome je treš kao pristup Drugom svetskom ratu, od Uwe Bolla preko IRON SKY do ovih naslova, pa u krajnjoj liniji CRNOG GRUJE U NOBu kod nas.
Kroz jedan segment recepcije partizanskog filma mi najbolje znamo da su nacisti vremenom postajali "filmski likovi" i gubili svoju istorijsku dimenziju. Kroz esencijalizaciju pojedinih osobina oni su lako pretvoreni u tip a Drugi svetski rat je sveden na infantilizovanu filmsku temu. Sada je to međutim postalo eksplicitno. Ranije su vrlo retki filmovi bivali namerno naivni ili karikirani.
Sa filmovima koji su ambivalentni prema nacizmu s jedne strane upravo kroz pokušaj da razumeju naciste i ovim karikaturama sa druge strane dolazimo do sistematske relativizacije nacizma kao poraženog projekta dominacije.
No comments:
Post a Comment