Pogledao sam DARK SHADOWS Tim Burtona. Posle skoro deset godina, Burton je snimio film koji ima smisla. Još od SLEEPY HOLLOW i BIG FISH, on nije snimio film koji sam uspeo da izdržim do kraja, a ako neki i jesam, to je bilo pod prisilom. DARK SHADOWS ga u određenom smislu vraća korenima i idiosinkratičnim likovima za koje poublika nekako može da se veže, a ceo sudar kultura daje ovom filmu suštinski zamajac i uzdiže ga u odnosu na nivo cirkusa na kome Burton operiše u poslednje vreme.
Mislim da je od pojave Christopher Leeja, preko zapleta do same godine u kojoj se film dešava i susreta drevnog vampira sa simbolima kontrakulture osnovna referenca za razumevanje DARK SHADOWSa Alan Gibsonov DRACULA AD 1972. U određenom smislu, rekao bih da je Gibsonov film gotovo pa zvanična referenca, kao uostalom i sama serija iz 1966. koju je Burton rimejkovao.
Glumačka ekipa je izvanredna. Depp je dobio lik koji odgovara njegovoj šmirantskoj seriji. Michelle Pfeiffer je kod Burtona već ostvarila jednu nezaboravnu ulogu i u ovoj nudi nešto novo. Chloe Moretz je takođe sjajna i sada nema nikakve sumnje da će ona u kontinuitetu pružati dobre uloge i verovatno postati zvezda, a Eva Green uspeva da parira Deppu.
Osnovni problem filma ostaje scenario, i to ne na planu onoga što je Seth Grahame-Smith ostvario u scenariju koliko na planu priče koju su koncipirali on i John August. Film ima problem strukture, sama nit priče i pojedini likovi se gube, i gegovi vrlo često uzimaju primat nad narativnom. Otud dobro postavljen sukob nije kapitalizovan u dovoljnoj meri.
Srećom, strukturalni nedostaci ne remete previše ugođaj u filmu jer u njemu ima šta da se vidi - i to ne samo u vezi sa Burtonovim već očekivanim dizajnerskim bravurama već i na nivou karaktera i humora. DARK SHADOWS je zato film u kome je Burton potvrdio svoju klasu i vratio se u formu zbog koje je i postao veliko ime. Videćemo da li će usled nepogode AVENGERSa blagajne nagraditi njegov povratak na pravi put. Nažalost, postoji mogućnost da sticajem okolnosti Burtonov najbolji film u poslednje vreme najslabije prođe.
* * * / * * * *
Mislim da je od pojave Christopher Leeja, preko zapleta do same godine u kojoj se film dešava i susreta drevnog vampira sa simbolima kontrakulture osnovna referenca za razumevanje DARK SHADOWSa Alan Gibsonov DRACULA AD 1972. U određenom smislu, rekao bih da je Gibsonov film gotovo pa zvanična referenca, kao uostalom i sama serija iz 1966. koju je Burton rimejkovao.
Glumačka ekipa je izvanredna. Depp je dobio lik koji odgovara njegovoj šmirantskoj seriji. Michelle Pfeiffer je kod Burtona već ostvarila jednu nezaboravnu ulogu i u ovoj nudi nešto novo. Chloe Moretz je takođe sjajna i sada nema nikakve sumnje da će ona u kontinuitetu pružati dobre uloge i verovatno postati zvezda, a Eva Green uspeva da parira Deppu.
Osnovni problem filma ostaje scenario, i to ne na planu onoga što je Seth Grahame-Smith ostvario u scenariju koliko na planu priče koju su koncipirali on i John August. Film ima problem strukture, sama nit priče i pojedini likovi se gube, i gegovi vrlo često uzimaju primat nad narativnom. Otud dobro postavljen sukob nije kapitalizovan u dovoljnoj meri.
Srećom, strukturalni nedostaci ne remete previše ugođaj u filmu jer u njemu ima šta da se vidi - i to ne samo u vezi sa Burtonovim već očekivanim dizajnerskim bravurama već i na nivou karaktera i humora. DARK SHADOWS je zato film u kome je Burton potvrdio svoju klasu i vratio se u formu zbog koje je i postao veliko ime. Videćemo da li će usled nepogode AVENGERSa blagajne nagraditi njegov povratak na pravi put. Nažalost, postoji mogućnost da sticajem okolnosti Burtonov najbolji film u poslednje vreme najslabije prođe.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment