Pogledao sam novi Guy Ritchiejev film ROCKNROLLA. Iako se u ovom filmu prepoznaju njegovi prethodni filmovi, čini mi se da je počeo da sazreva.
Iskreno rečeno, nikada nisam bio neki njegov fan. Mislim da je Matthew Vaughn u toj ekipi zapravo talentovaniji čovek i da će vreme to pokazati. Međutim, Guy je zaslužan što je uopšte otvorena pandorina kutija crowd pleasing britanskog gansgterskog filma iz koje su izašli autori superiorniji od njega poput Jonathan Glazera i Matthew Vaughna pa čak i nekih marginalnijih ali zanimljivih poput Nick Lovea ili Paul McGuigana. Nesumnjivo je Ritchie sa svojim visokooktantskim vickastim naslovima pokazao da britanski pseudogangsterski film može biti zabavan a oni su taj osnov nadgradili. U tom smislu, Ritchie jeste jedna nesumnjivo autentična pojava u istoriji filma poznih devedesetih i ranih dvehiljaditih, koliko god se njegovi filmovi ne mogu ceniti kao istinski zaokružena dela.
Ipak, prošlo je skoro deset godina od trenutka kada je to što je Ritchie radio bilo novo i sveže a trend koji je započeo ostao je samo kao fusnota u poređenjima savremenih gangsterskih komedija sa njegovim ranim radom. I on sam je u međuvremenu pokušavao da se odmakne od svojih korena, neuspelim eksperimentom SWEPT AWAY i nesumnjivo zanimljivim promašajem REVOLVER.
ROCKNROLLA je nominalno povratak na staro. Međutim, iza kompleksne priče prepune slučajnosti, gangsterskog miljea i humora, krije se zapravo film koji je suštinski zreliji od Ritchiejevih ranijih filmova. Naime, s jedne strane, da, u njemu postoje formalna rešenja iz LOCK STOCK i SNATCHa. Ali sa druge strane postoji pokušaj da se svet kriminala sagleda filozofski kao u REVOLVERu. Postoji pokušaj da se uhvati autentična atmosfera Londona koji menjaju ruski tajkuni kao u LAYER CAKE, postoji porkušaj da se proširi asortiman ortaka u glumačkoj ekipi uvođenjem holivudskih geezera Jeremy Pivena i Ludacrisa.
Nevolja je naravno u tome što se svi ovi elementi ne mogu kombinovati tako lako kako je Ritchie mislio. Primera radi, ključni višak u glumačkoj podeli su Piven i Ludacris. Ali, nije samo to problem. Problem je i to što npr. Ritchie osmisli zanimljivu scenu potere kada dva nepobediva Rusa jure glavne junake, ali je onda ispriča u flešbeku kao sećanje jednog od junaka što dakle znači da je on tu poteru preživeo i da ona neće generisati aposlutno nikakvu napetost već će samo poslužiti kao komična ilustracija. I to je recimo neoprostiv dramaturški faul. Međutim, ono što raduje je da Ritchie prilično zanimljivo i inventivno snima tu poteru i onda ona pokazuje da je najzad snimio film čije scene mogu da funkcionišu čak i kad se poslažu po redu.
Isto tako, Ritchie majstorski uspeva da ubrizga energiju u film pred kraj čime u maniru vrlo darovitog komercijalnog reditelja učini da film ostavlja bolji utisak nego što je ostavljao za vreme gledanja. To su sve odlični touchevi i ne čudi me što mnogi smatraju da je ROCKNROLLA veliki Ritchiejev comeback.
Ja ne mogu da kažem da je ovo comeback iz prostog razloga što mislim da Ritchie nije nigde ni odlazio i da su mu filmovi posle SNATCHa u stvari bili filmska škola u kojoj je učio kako da dostigne skill sa kojim bi eventualno opravdao poziciju na koju su ga doveli LOCK STOCK i SNATCH.
I ROCKNROLLA je u tom smislu uspešno položen ispit što primećuje i sam Joel Silver koji je očigledno odabrao Ritchieja da mu bude novi go-to guy. Mislim da bi HOLMES mogao biti prvi pravi ozbiljan Ritchiejev film, pošto će ga potisnuti iz prvog plana i naterati ga da se ozbiljnije bavi pričom i da svoj solidni dar inscenacije upotrebi u nove svrhe. Isto tako, ukoliko se Ritchie odluči da svojom tehnikom priča o Holmesu, to će biti podjednako autentično jer u principu epoha nikada nije bila rađena na taj način kako je on radio SNATCH i LOCK STOCK.
Mark Strong je ponovo scene stealer, s tim što on u ovom filmu kanališe Harry Starka, junaka iz serije THE LONG FIRM u kojoj igra harizmatičnog londonskog gangstera. Gerard Butler je simpatičan u glavnoj ulozi uprkos svim svojim ograničenjima, iako sam ubeđen da bi Statham u njoj bio još mnogo bolji i interesantniji.
Jako me zanima da li će se ROCKNROLLA pojaviti kod nas. Ritchie je popularan reditelj kod nas, jednim delom i zato što je imao veliki grassroots hit sa filmom LOCK STOCK. SNATCH je takođe koliko se sećam ne samo dobro prošao nego je i otvorio Cinemaniju ili tako nešto. Moram da proverim hoće li novi Ritchiejev film uopšte biti prikazan kod nas.
* * 1/2 / * * * *
Iskreno rečeno, nikada nisam bio neki njegov fan. Mislim da je Matthew Vaughn u toj ekipi zapravo talentovaniji čovek i da će vreme to pokazati. Međutim, Guy je zaslužan što je uopšte otvorena pandorina kutija crowd pleasing britanskog gansgterskog filma iz koje su izašli autori superiorniji od njega poput Jonathan Glazera i Matthew Vaughna pa čak i nekih marginalnijih ali zanimljivih poput Nick Lovea ili Paul McGuigana. Nesumnjivo je Ritchie sa svojim visokooktantskim vickastim naslovima pokazao da britanski pseudogangsterski film može biti zabavan a oni su taj osnov nadgradili. U tom smislu, Ritchie jeste jedna nesumnjivo autentična pojava u istoriji filma poznih devedesetih i ranih dvehiljaditih, koliko god se njegovi filmovi ne mogu ceniti kao istinski zaokružena dela.
Ipak, prošlo je skoro deset godina od trenutka kada je to što je Ritchie radio bilo novo i sveže a trend koji je započeo ostao je samo kao fusnota u poređenjima savremenih gangsterskih komedija sa njegovim ranim radom. I on sam je u međuvremenu pokušavao da se odmakne od svojih korena, neuspelim eksperimentom SWEPT AWAY i nesumnjivo zanimljivim promašajem REVOLVER.
ROCKNROLLA je nominalno povratak na staro. Međutim, iza kompleksne priče prepune slučajnosti, gangsterskog miljea i humora, krije se zapravo film koji je suštinski zreliji od Ritchiejevih ranijih filmova. Naime, s jedne strane, da, u njemu postoje formalna rešenja iz LOCK STOCK i SNATCHa. Ali sa druge strane postoji pokušaj da se svet kriminala sagleda filozofski kao u REVOLVERu. Postoji pokušaj da se uhvati autentična atmosfera Londona koji menjaju ruski tajkuni kao u LAYER CAKE, postoji porkušaj da se proširi asortiman ortaka u glumačkoj ekipi uvođenjem holivudskih geezera Jeremy Pivena i Ludacrisa.
Nevolja je naravno u tome što se svi ovi elementi ne mogu kombinovati tako lako kako je Ritchie mislio. Primera radi, ključni višak u glumačkoj podeli su Piven i Ludacris. Ali, nije samo to problem. Problem je i to što npr. Ritchie osmisli zanimljivu scenu potere kada dva nepobediva Rusa jure glavne junake, ali je onda ispriča u flešbeku kao sećanje jednog od junaka što dakle znači da je on tu poteru preživeo i da ona neće generisati aposlutno nikakvu napetost već će samo poslužiti kao komična ilustracija. I to je recimo neoprostiv dramaturški faul. Međutim, ono što raduje je da Ritchie prilično zanimljivo i inventivno snima tu poteru i onda ona pokazuje da je najzad snimio film čije scene mogu da funkcionišu čak i kad se poslažu po redu.
Isto tako, Ritchie majstorski uspeva da ubrizga energiju u film pred kraj čime u maniru vrlo darovitog komercijalnog reditelja učini da film ostavlja bolji utisak nego što je ostavljao za vreme gledanja. To su sve odlični touchevi i ne čudi me što mnogi smatraju da je ROCKNROLLA veliki Ritchiejev comeback.
Ja ne mogu da kažem da je ovo comeback iz prostog razloga što mislim da Ritchie nije nigde ni odlazio i da su mu filmovi posle SNATCHa u stvari bili filmska škola u kojoj je učio kako da dostigne skill sa kojim bi eventualno opravdao poziciju na koju su ga doveli LOCK STOCK i SNATCH.
I ROCKNROLLA je u tom smislu uspešno položen ispit što primećuje i sam Joel Silver koji je očigledno odabrao Ritchieja da mu bude novi go-to guy. Mislim da bi HOLMES mogao biti prvi pravi ozbiljan Ritchiejev film, pošto će ga potisnuti iz prvog plana i naterati ga da se ozbiljnije bavi pričom i da svoj solidni dar inscenacije upotrebi u nove svrhe. Isto tako, ukoliko se Ritchie odluči da svojom tehnikom priča o Holmesu, to će biti podjednako autentično jer u principu epoha nikada nije bila rađena na taj način kako je on radio SNATCH i LOCK STOCK.
Mark Strong je ponovo scene stealer, s tim što on u ovom filmu kanališe Harry Starka, junaka iz serije THE LONG FIRM u kojoj igra harizmatičnog londonskog gangstera. Gerard Butler je simpatičan u glavnoj ulozi uprkos svim svojim ograničenjima, iako sam ubeđen da bi Statham u njoj bio još mnogo bolji i interesantniji.
Jako me zanima da li će se ROCKNROLLA pojaviti kod nas. Ritchie je popularan reditelj kod nas, jednim delom i zato što je imao veliki grassroots hit sa filmom LOCK STOCK. SNATCH je takođe koliko se sećam ne samo dobro prošao nego je i otvorio Cinemaniju ili tako nešto. Moram da proverim hoće li novi Ritchiejev film uopšte biti prikazan kod nas.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment