osle dužeg čekanja pogledao sam BLAST! Anthony Hickoxa.
Reč je o filmu čiji sam nastanak pratio pažljivo pre svega zbog toga što je to bio povratnički scenario Stevena De Souze, pisca akcijaša koji je obeležio moje detinjstvo. De Souza je poklekao sredinom devedesetih, i BLAST! je doživljen kao njegov comeback u eri kada je njegov stil već na neki način bio retro.
Sećam se informacija o filmu BLAST! koje su ga tretirale kao potencijalni bioskopski naslov. A onda su odjednom informacije presahle. I na kraju, BLAST! se pojavio kao DTV naslov.
Naravno, DTV status nije sramota, ali je šteta što je nekadašnji scenaristički superstar izgubio priliku da se vrati u bioskope. Kad je reč o samom scenariju, De Souza je napisao DIE HARD klon smešten na naftnu platformu sa negativcima koji se predstavljaju kao ekoteroristi a u stvari imaju zle pljačkaške planove, kao i uvek u ovoj seriji filmova. U tom smislu, De Souzin scenario je jasan, efikasan, i razlikuje se od standardnih DTV scenarija koji često umeju da budu prekomoplikovani na nivou zapleta i da donose nemotivisane preokrete. Ipak, De Souzin scenario je daleko od kvaliteta koji je isporučivao u svojoj major fazi.
Ipak, De Souza nudi par vrlo inventivnih scena, naročito novu foru u tipičnoj sceni zarobljavanja & mučenja glavnog junaka.
Uprkos tome što Anthony Hickox na nekoliko mesta uspeva da napravi scene koje su dostojne theatrical akcijaša, čak sporadično i vrlo interesantne u kontekstu akcionog žanra, sasvim je jasno da je BLAST! ispušten u realizaciji. Glumci su u nekom slučajevima sramotno loše dubbovani, generalna postprodukcija zvuka je užasna i potpuno u klasičnom maniru slabog B-filma, specijalni efekti su na granici kompetentnosti u pojedinim situacijama, scenografija je u određenim scenama dosta slaba i jasno je da je već na snimanju BLAST! krenuo DTV putem.
Kad je reč o glumačkoj podeli, ona je tek bizarna. Vinnie Jones je sasvim OK negativac. Breckin Meyer je sasvim OK goofy sidekick. Nadine Velasquez koju znamo kao Catalinu iz MY NAME IS EARL je classy ženski sidekick glavnom negativcu (zabavno je što je ona u tri tuče arhinemezis Breckin Meyeru). Međutim, komičar Eddie Griifin je akcioni heroj. Ovaj sitni foul mouthed komičar je učinio sve što je mogao, i vidi se da je bio pripremljen za ulogu, ali on ipak ne samo da nije Will Smith koji je fizički neuporedivo spremniji, nego nije ni Eddie Murphy ni Martin Lawrence. Iako se Griffinu kad je trud u pitanju ništa ne može prebaciti, čini se da je ipak on, uprkos svemu prelomio da BLAST! bude DTV jer sa nekim malo klasičnijim akcionim herojem, ovaj film je možda mogao imati nivo da bude theatrical. Uostalom setimo se naslova poput HALF PAST DEAD...
Ipak, sa Griffinom, iako nije theatrical, BLAST! ostaje da stoji kao interesantan eksperiment i pokušaj da se od jednog komičara napravi akciona zvezda. Odmah posle ovog filma, Hickox je sa Jonesom snimio SUBMERGED koji je već bio klasičan Seagalov DTV naslov, i više nije bilo dileme gde Hickox nadalje pripada.
Kad je o njegovom doprinosu reč, sama pripadnost lozi Hickoxovih, Tonyju daje kredibilitet. Nažalost, on za razliku od svog oca nije toliko vešt da može da prevaziđe materijal kojim se bavi i da ga obeleži na bilo koji način.
* * 1/2 / * * * *
Reč je o filmu čiji sam nastanak pratio pažljivo pre svega zbog toga što je to bio povratnički scenario Stevena De Souze, pisca akcijaša koji je obeležio moje detinjstvo. De Souza je poklekao sredinom devedesetih, i BLAST! je doživljen kao njegov comeback u eri kada je njegov stil već na neki način bio retro.
Sećam se informacija o filmu BLAST! koje su ga tretirale kao potencijalni bioskopski naslov. A onda su odjednom informacije presahle. I na kraju, BLAST! se pojavio kao DTV naslov.
Naravno, DTV status nije sramota, ali je šteta što je nekadašnji scenaristički superstar izgubio priliku da se vrati u bioskope. Kad je reč o samom scenariju, De Souza je napisao DIE HARD klon smešten na naftnu platformu sa negativcima koji se predstavljaju kao ekoteroristi a u stvari imaju zle pljačkaške planove, kao i uvek u ovoj seriji filmova. U tom smislu, De Souzin scenario je jasan, efikasan, i razlikuje se od standardnih DTV scenarija koji često umeju da budu prekomoplikovani na nivou zapleta i da donose nemotivisane preokrete. Ipak, De Souzin scenario je daleko od kvaliteta koji je isporučivao u svojoj major fazi.
Ipak, De Souza nudi par vrlo inventivnih scena, naročito novu foru u tipičnoj sceni zarobljavanja & mučenja glavnog junaka.
Uprkos tome što Anthony Hickox na nekoliko mesta uspeva da napravi scene koje su dostojne theatrical akcijaša, čak sporadično i vrlo interesantne u kontekstu akcionog žanra, sasvim je jasno da je BLAST! ispušten u realizaciji. Glumci su u nekom slučajevima sramotno loše dubbovani, generalna postprodukcija zvuka je užasna i potpuno u klasičnom maniru slabog B-filma, specijalni efekti su na granici kompetentnosti u pojedinim situacijama, scenografija je u određenim scenama dosta slaba i jasno je da je već na snimanju BLAST! krenuo DTV putem.
Kad je reč o glumačkoj podeli, ona je tek bizarna. Vinnie Jones je sasvim OK negativac. Breckin Meyer je sasvim OK goofy sidekick. Nadine Velasquez koju znamo kao Catalinu iz MY NAME IS EARL je classy ženski sidekick glavnom negativcu (zabavno je što je ona u tri tuče arhinemezis Breckin Meyeru). Međutim, komičar Eddie Griifin je akcioni heroj. Ovaj sitni foul mouthed komičar je učinio sve što je mogao, i vidi se da je bio pripremljen za ulogu, ali on ipak ne samo da nije Will Smith koji je fizički neuporedivo spremniji, nego nije ni Eddie Murphy ni Martin Lawrence. Iako se Griffinu kad je trud u pitanju ništa ne može prebaciti, čini se da je ipak on, uprkos svemu prelomio da BLAST! bude DTV jer sa nekim malo klasičnijim akcionim herojem, ovaj film je možda mogao imati nivo da bude theatrical. Uostalom setimo se naslova poput HALF PAST DEAD...
Ipak, sa Griffinom, iako nije theatrical, BLAST! ostaje da stoji kao interesantan eksperiment i pokušaj da se od jednog komičara napravi akciona zvezda. Odmah posle ovog filma, Hickox je sa Jonesom snimio SUBMERGED koji je već bio klasičan Seagalov DTV naslov, i više nije bilo dileme gde Hickox nadalje pripada.
Kad je o njegovom doprinosu reč, sama pripadnost lozi Hickoxovih, Tonyju daje kredibilitet. Nažalost, on za razliku od svog oca nije toliko vešt da može da prevaziđe materijal kojim se bavi i da ga obeleži na bilo koji način.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment