Pogledao sam CARGO 200 Alekseja Balabanova.
Mogu reći da je to jedan drag film u kome Balabanov uspešno produžava osnovni kvalitet svoje poetike a to je da razne idiosinkrazije sovjetskog i postsovjetskog društva učini potpuno uverljivim i normalnim unutar svog filma. Iako bi se Balabanovu štošta moglo zameriti na nivou čitavog opusa, činjenica je da on ima tu sposobnost da stvori univerzum u kome bizarnosti deluju uverljivo, i da to sve spakuje u kontekst nekakve priče koja relativno stoji pa na kraju čak biva zaokružena i dobije nekakav smisao.
CARGO 200 je priča o truloj imperiji u kojoj je korupcija potpuno korodirala društveno tkivo, život se potpuno prebacio u neku vrstu paralelnog podzemlja, van institucija, reda i sl. i tu se stvara plodno tlo za razne psihopate da vrlo neprikriveno operišu, integrišu se u centre moći i sl.
Ona je ispričana kroz jednostavan, gotovo banalan slučaj izopačenog policajca koji kidnapuje mladu devojku, kćer jednog funkcionera, i meni je u socijalističkim ili postsocijalističkim kinematografijama uvek drago kada vidim jednu jednostavnu priču ili naprosto slučaj kroz koji se reflektuje bigger picture, to jest mali događaj koji pokreće lanac događaja, kao u NEMIRNIMA Kokana Rakonjca, recimo.
U svakom slučaju, za ljubitelje bizarnog, hosteličnog filma, CARGO 200 je prava poslastica.
* * 1/2 / * * * *
Mogu reći da je to jedan drag film u kome Balabanov uspešno produžava osnovni kvalitet svoje poetike a to je da razne idiosinkrazije sovjetskog i postsovjetskog društva učini potpuno uverljivim i normalnim unutar svog filma. Iako bi se Balabanovu štošta moglo zameriti na nivou čitavog opusa, činjenica je da on ima tu sposobnost da stvori univerzum u kome bizarnosti deluju uverljivo, i da to sve spakuje u kontekst nekakve priče koja relativno stoji pa na kraju čak biva zaokružena i dobije nekakav smisao.
CARGO 200 je priča o truloj imperiji u kojoj je korupcija potpuno korodirala društveno tkivo, život se potpuno prebacio u neku vrstu paralelnog podzemlja, van institucija, reda i sl. i tu se stvara plodno tlo za razne psihopate da vrlo neprikriveno operišu, integrišu se u centre moći i sl.
Ona je ispričana kroz jednostavan, gotovo banalan slučaj izopačenog policajca koji kidnapuje mladu devojku, kćer jednog funkcionera, i meni je u socijalističkim ili postsocijalističkim kinematografijama uvek drago kada vidim jednu jednostavnu priču ili naprosto slučaj kroz koji se reflektuje bigger picture, to jest mali događaj koji pokreće lanac događaja, kao u NEMIRNIMA Kokana Rakonjca, recimo.
U svakom slučaju, za ljubitelje bizarnog, hosteličnog filma, CARGO 200 je prava poslastica.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment