Pogledao sam FRONTIERE(S) Xaviera Gensa, courtesy of Ginger.
Reč je o jednom od najočeikivanijih filmova prošle sezone, i debiju reditelja koji će ekspresno dobiti svoj holivudski film. I sasvim je jasno zašto je Gens tako brzo uspeo da pridobije Luc Bessona. Iako je sam film beskrajno derivativan, i to ne samo u odnosu na američke filmove poput TEXAS CHAINSAW MASSACRE i HILLS HAVE EYES, nego čak i u odnosu na francuske filmove poput SHEITAN, A L'INTERIEUR, RIVIERES POURPRES pa i na američke rimejke TCMa i HILLS HAVE EYES (koji je radio Francuz Aja), Gens je pokazao da je vrlo energičan, pismen i ekonomičan egzekutor.
Ne mogu reći da je ovaj film pravi eye candy pošto bi eye candy podrazumevao da je Gens uspeo da nam pruži ne samo lepe slike, već i ponešto što do sada nismo videli, a toga u ovom filmu upadljivo nema, ali svakako jeste reč o energične realizovanom pastišu savremenih horora.
Štaviše, vrlo je zanimljivo da poput autora filma A L'INTERIEUR, Gens smešta svoj film u dane pariskih političkih protesta i rušilačkih demonstracija. Očigledno je da savremena generacija francuskih horor reditelja doživljava te proteste kao svoju 1968. i u odnosu na njih pokušava da gradi neku vrstu romerovskog političkog stava.
Lep je detalj i to što se na špici Gens zahvaljuje čitavoj novoj generaciji francuskih horor reditelja, Aji, Bustillu,... ui naravno tatku himself Kounenu.
* * 1/2 / * * * *
Reč je o jednom od najočeikivanijih filmova prošle sezone, i debiju reditelja koji će ekspresno dobiti svoj holivudski film. I sasvim je jasno zašto je Gens tako brzo uspeo da pridobije Luc Bessona. Iako je sam film beskrajno derivativan, i to ne samo u odnosu na američke filmove poput TEXAS CHAINSAW MASSACRE i HILLS HAVE EYES, nego čak i u odnosu na francuske filmove poput SHEITAN, A L'INTERIEUR, RIVIERES POURPRES pa i na američke rimejke TCMa i HILLS HAVE EYES (koji je radio Francuz Aja), Gens je pokazao da je vrlo energičan, pismen i ekonomičan egzekutor.
Ne mogu reći da je ovaj film pravi eye candy pošto bi eye candy podrazumevao da je Gens uspeo da nam pruži ne samo lepe slike, već i ponešto što do sada nismo videli, a toga u ovom filmu upadljivo nema, ali svakako jeste reč o energične realizovanom pastišu savremenih horora.
Štaviše, vrlo je zanimljivo da poput autora filma A L'INTERIEUR, Gens smešta svoj film u dane pariskih političkih protesta i rušilačkih demonstracija. Očigledno je da savremena generacija francuskih horor reditelja doživljava te proteste kao svoju 1968. i u odnosu na njih pokušava da gradi neku vrstu romerovskog političkog stava.
Lep je detalj i to što se na špici Gens zahvaljuje čitavoj novoj generaciji francuskih horor reditelja, Aji, Bustillu,... ui naravno tatku himself Kounenu.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment