Pogledao sam film PU-239 Scott Z. Burnsa, courtesy of Ginger.
Reč je o HBO produkciji u kojoj je kao reditelj debitovao Scott Z. Burns, scenarista Greengrassovog sequela BOURNE ULTIMATUM. Čoveka očigledno zanima bivši istočni blok čim se njime bavi i u svom pet projectu baziranom na priči Ken Kalfusa.
PU-239 govori o inženjeru iz nuklearne elektrane koji nesrećnim slučajem biova ozračen, a zatim, kada shvati da umire i da će biti još dodatno ponižen kako bi uprava elektrane prikrila havariju, odlučuje da ukrade i proda weapon grade plutonijum.
Na putu do prodaje upoznaje sitnog ruskog krimosa koji hoće da mu pomogne i iz tog posla izvuče neki lični profit. Da nije vrlo žovijalnog guyritchiejevskog prikaza kriminalnog miljea, PU-239 bi bio vrlo solidna loachovska drama. Međutim, čini se da Scott Z. Burns nije umeo da se odluči ni kao scenarista ni kao reditelj, i zato je film ostao krajnje nekoherentan, kako na nivou stila, tako i na nivou namere, iako bih mogao reći da je iz raspleta same priče ipak negde jasno kuda bi ovaj film želeo da ide.
Iako se kao producenti na spisku pojavljuju Steven Soderbergh, George Clooney i Peter Berg, ova film deluje pre svega producentski zapišteno i ubeđen sam da mu je malo falilo da bude vrlo solidan.
Film je sniman u Rumuniji i Rusiji, a Burn je vešto rešio koncept dijaloga pošto svi govore engleski sa teškim akcentom, i iako nema tilova nigde, i ničeg nema na ruskom sem bilborda i muzike, film odaje utisak neameričkog proizvoda i dodaje na auetntičnosti. Pa ipak, određeni glumci poput Radhe Mitchell ne uspevaju da pobegnu od svoje holivudskosti.
Paradoksalno, sa spojem teške socijalne priče o slomu sistema i pseudo-noir zapleta, Burnsov film u suštini pripada talasu naslova poput KLOPKE, a čak je i nastao pre KLOPKE.
* * / * * * *
Reč je o HBO produkciji u kojoj je kao reditelj debitovao Scott Z. Burns, scenarista Greengrassovog sequela BOURNE ULTIMATUM. Čoveka očigledno zanima bivši istočni blok čim se njime bavi i u svom pet projectu baziranom na priči Ken Kalfusa.
PU-239 govori o inženjeru iz nuklearne elektrane koji nesrećnim slučajem biova ozračen, a zatim, kada shvati da umire i da će biti još dodatno ponižen kako bi uprava elektrane prikrila havariju, odlučuje da ukrade i proda weapon grade plutonijum.
Na putu do prodaje upoznaje sitnog ruskog krimosa koji hoće da mu pomogne i iz tog posla izvuče neki lični profit. Da nije vrlo žovijalnog guyritchiejevskog prikaza kriminalnog miljea, PU-239 bi bio vrlo solidna loachovska drama. Međutim, čini se da Scott Z. Burns nije umeo da se odluči ni kao scenarista ni kao reditelj, i zato je film ostao krajnje nekoherentan, kako na nivou stila, tako i na nivou namere, iako bih mogao reći da je iz raspleta same priče ipak negde jasno kuda bi ovaj film želeo da ide.
Iako se kao producenti na spisku pojavljuju Steven Soderbergh, George Clooney i Peter Berg, ova film deluje pre svega producentski zapišteno i ubeđen sam da mu je malo falilo da bude vrlo solidan.
Film je sniman u Rumuniji i Rusiji, a Burn je vešto rešio koncept dijaloga pošto svi govore engleski sa teškim akcentom, i iako nema tilova nigde, i ničeg nema na ruskom sem bilborda i muzike, film odaje utisak neameričkog proizvoda i dodaje na auetntičnosti. Pa ipak, određeni glumci poput Radhe Mitchell ne uspevaju da pobegnu od svoje holivudskosti.
Paradoksalno, sa spojem teške socijalne priče o slomu sistema i pseudo-noir zapleta, Burnsov film u suštini pripada talasu naslova poput KLOPKE, a čak je i nastao pre KLOPKE.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment