Pogledao sam BOARDING GATE Olivier Assayasa, courtesy of Ginger i moram priznati da sam neizmerno uživao. Film je bio na Autorskom Festivalu ali nekako ne stigoh da ga pogledam.
U ovom filmu, Assayas produžava liniju započetu u DEMONLOVERu, reč je o glossy trileru, neopterećenom smislu, zu kome majstorska egzekucija do te mere premašuje sadržaj da sam naprosto bio zaključan za ekran.
Čini mi se da je u ovom filmu, kao i u DEMONLOVERu, Assayas pokazao da je jedan od retkih evropskih reditelja koji bi ravnopravno mogao da radi holivudski film i da je velika šteta što ga to očigledno ne zanima i što ga ni oni ne doživljavaju na takav način.
Mimo briljantne egzekucije, BOARDING GATE bi se mogao definisati kao euromaerikana, kinky evropski triler u kome američki B-glumci i muzičari (Michael Madsen i Kim Gordon) sa coolest evropskim zvezdama (Asia Argento) igraju u pseudo B-zapletu koji zapravo govori o sudaru kultura, filma i života i sl. Međutim, dok su evropski reditelji poput Wendersa to obično realizovali kao evropski film, Assayas ga radi kao američki film, gde su upravo američke stileme na vizuelnom planu dovedene do perfekcije, i što se mene lično tiče, popravlja ono što je bio Wendersov problem, kao i većine ostalih autora euroamerikane.
Nažalost, čini se da ovaj koncept kog se drži Assayas nekako ne uspeva da se etablira. Kritika je potpuno nepravedno (naročito ako ima u vidu šta kritika danas ume da pohvali) napadala filmove iz ove faze On nastavlja da radi međutim njegovi evropskiji projekti imaju neuporedivo više uspeha od ovih koketiranja sa euroamerikanom.
Nadam se da Assayas neće odustati od ove linije i da će povremeno izbacivati i filmove ovog tipa. S druge strane, kao disclaimer moram navesti da sam ja fan DEMONLOVERa tako da ovu preporuku treba shvatiti vrlo uslovno.
* * * / * * * *
U ovom filmu, Assayas produžava liniju započetu u DEMONLOVERu, reč je o glossy trileru, neopterećenom smislu, zu kome majstorska egzekucija do te mere premašuje sadržaj da sam naprosto bio zaključan za ekran.
Čini mi se da je u ovom filmu, kao i u DEMONLOVERu, Assayas pokazao da je jedan od retkih evropskih reditelja koji bi ravnopravno mogao da radi holivudski film i da je velika šteta što ga to očigledno ne zanima i što ga ni oni ne doživljavaju na takav način.
Mimo briljantne egzekucije, BOARDING GATE bi se mogao definisati kao euromaerikana, kinky evropski triler u kome američki B-glumci i muzičari (Michael Madsen i Kim Gordon) sa coolest evropskim zvezdama (Asia Argento) igraju u pseudo B-zapletu koji zapravo govori o sudaru kultura, filma i života i sl. Međutim, dok su evropski reditelji poput Wendersa to obično realizovali kao evropski film, Assayas ga radi kao američki film, gde su upravo američke stileme na vizuelnom planu dovedene do perfekcije, i što se mene lično tiče, popravlja ono što je bio Wendersov problem, kao i većine ostalih autora euroamerikane.
Nažalost, čini se da ovaj koncept kog se drži Assayas nekako ne uspeva da se etablira. Kritika je potpuno nepravedno (naročito ako ima u vidu šta kritika danas ume da pohvali) napadala filmove iz ove faze On nastavlja da radi međutim njegovi evropskiji projekti imaju neuporedivo više uspeha od ovih koketiranja sa euroamerikanom.
Nadam se da Assayas neće odustati od ove linije i da će povremeno izbacivati i filmove ovog tipa. S druge strane, kao disclaimer moram navesti da sam ja fan DEMONLOVERa tako da ovu preporuku treba shvatiti vrlo uslovno.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment