STARFISH

STARFISH britanskog filmaša i muzičara je izuzetno kriptičan, interesantan i visoko estetizovan spoj intimne psihološke drame, SFa i horora. Pripovedački, ovaj film se koristi svim sredstvima koja su dostupna Alu Whiteu i u tom pogledu pojam “dramaturgije” kao načina stvaranja drame dovodi do pune zaoštrenosti. Film se izrađava kroz fabulu, kroz fizičku radnju, ambijente, scenografske detalje a konačno i kroz zvučnu sliku. Ta punoća izraza omogućuje da gledaocu ne zasmeta kamernost, pa i statičnost pojedinih deonica.

Glavna junakinja je istovremeno i okosnica filma, i ovo je film pre svega o njoj uprkos široj vrlo bombastičnoj priči koja je okružuje. Posle smrti prijateljice, u periodu tuge i razmišljanja o nerazrešenim odnosima, junakinja se budi u svetu koji je zadesila apokalipsa i invazija nekih strašnih monstruma koji su prodrli sa drugog sveta, a kako nam u relativno šturom objašnjenju sugerišu autori, zapravo iz druge dimenzije.

Da li su ti monstrumi nešto što je prodrlo u svest junakinje posle tragedije koja ju je zadesila ili je reč o objektivnoj okolnosti, film nikada definitivno ne kaže, poigrava se tim elementima, ali kada se stvari dešavaju u pogledu suočavanja sa monstrumima, tretira ih uzbudljivo, u maniru filma A QUIET PLACE.

Al White je maštovit i vešt reditelj i uspeva da animira gledaoca raznim vrlo veštim i čitljivim rediteljskim intervencijma kojima na uspešan način sugeriše promenljive “nivoe svesti” na kojima se nalazi junakinja.

Monstrumi koji se pojavljuju idu u rasponu od kaijua do nekih manjih i odlično su dizajnirani. STARFISH je VFX-heavy film koji koketira sa žanrom i na njega se povemeno jako oslanja ali svakako nije repertoarsko ostvarenje, stoga imponuje nivo pedantnosti i kreativnosti sa kojim je realizovan baš u domenu žanrovskog.

Verujem da je Al White reditelj čiji rad treba pratiti dalje. Mašta i zanat koje je ovde pokazao neće proći nezapaženi. 

* * * / * * * *