AD ASTRA

AD ASTRA Jamesa Graya je njegov prvi iskorak u SF, naročito u hard SF, i ova neobična odluka se isplatila, jednim velikim delom zato što je film rađen za studio pa je imao priliku da bude korigovan kroz dosnimavanja koja su obogatila film.

Obim reshootova je bio toliki da je uloga second unit reditelja Dana Bradleya vrlo istaknuta a za njene potrebe angažovan je čak i drugi DP, čuveni Caleb Deschanel.

Time je film bitno obogačen ali je pomalo i stvoren utisak da sedi na dve stlice.

Jedna je kontemplativni SF o svemirskom putniku koji želi da nađe svog oca - legendarnog astronauta za kog se odavno misli da je mrav i da na tom putu sazri kao ličnost. Druga je svemirski pustolovni film koji nosi neka uzbuđenja svojstvena filmovima o orbitalnim putovanjima.

Elementi ta dva filma nisu savršeno izmešani, vide se određeni šavovi ali Brad Pitt u glavnoj ulovi držai celu stvar na okupu i čini da se AD ASTRA na kraju sabere kao jedan zanimljiv svemirski vestern o svemirskom kauboju koji putuje kroz svemir u potrazi koja će mu promeniti život.

Otud, AD ASTRA na puno mesta mora da balansira i nijednom ne pada u ambis. Ali te nesigurnosti se na dosta tačaka osećaju pa će ih prepoznati i senzibilnija publika.

Jasno je da je Gray bio zaduženiji za kontemplativni deo a Bradley za uzbuđenja. I srećom, i jedno i drugo je solidno realizovano.

Brad Pitt je izuzetan u jednoj dominantnoj glavnoj roli u kojoj bez sumnje nosi ceo film u drži ga na okupu uprkos ovim kreativnim nedoumicama. Na izuzetan način uspeva da prikaže umor svog lika i potrebu za promenom  koja mu je nasušna ali se ne može ostvariti dok se ne reši situacija sa ocem.

Veliki kapital filma je što oca igra Tommy Lee Jones, glumac koji je već igrao svemirskog kauboja u istoimenom filmu a ovde dobija priliku da se iskupi za tu eskapadu Clinta Eastwooda. Štaviše, ako koji film zaslužuje naslov SPACE COWBOYS onda je to upravo ovaj koji je snimio James Gray. 

GRAVITY i dalje ostaje po mnogo čemu nedostižan, po svojoj jednostavnosti, i tehničkoj usavršenosti ali AD ASTRA nije survival thriller iako ima određene elemente toga. Pre bismo mogli govoriti o Conradu kao uticaju, o filmovima kao što je APOCALYPSE NOW ili 2001 ipak ne. Pre svega jer AD ASTRA nije takav kalibar ni u estetskom pogledu ali ni po preyenziji. Ovo je ipak film mnogo iščišćenijih motivacija i mnogo konkretnijih dogovora.

AD ASTRA sasvim sigurno nije ono što su autori zamislili, a to je remek-delo psihološki utemeljenog SFa smešteno na svemirsko putovanje. Ali ono što jeste, nije manje vredno - reč je o solidnom svemirskom vesternu koji sebe ozbiljno shvata.

* * * / * * * *