SRBENKA Nebojše Slijepčevića je kod nas lažno predstavljana kao dokumentarni film o ubistvu porodice Zec, naročito Aleksandre Zec, kako bi se stvorio utisak da Hrvati imaju svoj TERET. Pa ipak, ne može se postaviti apsolutno nikakav znak jednakosti između ta dva filma, za početak zato što SRBENKA nije film o ubistvu Aleksandre Zec i samo je spin-mašina Filmskog centra Srbije, tradicionalno bazirana na ideji da ljudi inače ne gledaju filmove uopšte mogla da pomisli kako se ova laž može održati na duže staze.
SRBENKA je primarno film o nastanku predstave Olivera Frljića o Aleksandri Zec i ona se u filmu spominje usput kao motiv oko kog se gradi predstava i oko kog učesnici radnog procesa, reditelj i glumci grade svoj umetnički izraz. Aleksandrom Zec se i oni, u materijalu koji je ušao u film, bave srazmerno malo jer je sam proces rada takav da oni kopaju po sebi, po svojim razmišljanjima, sećanjima i sl. U sklopu toga dešavaju se i tri ispovesti Srba koji pričaju o tome kako im je bilo kad su bili deca, kako je to biti dete a srpskog porekla jer i Aleksandra je bila dete kad je ubijena.
Ta svedočanstva su data lapidarno u nekim arty zahvatima što je i svojstveno tim modernim autorskim dokumentarcima.
Svaki tekst koji pokušava da predstavi ovaj film kao priču o zločinu nad porodicom Zec je potpuna laž i sva je prilika da ga je pisao neko ko nije gledao film ili ne očekuje da ga vi pogledate. U najboljem slučaju, možemo reći da je ovo film čija je sporedna tema to kako je biti Srbin u Hrvatskoj.
Međutim, pre svega ovo je film o radnom procesu Olivera Frljića, making of njegove predstave. Frljićev način rada je sam po sebi političan, pa se onda uz njega normalno javlja i politika, ali SRBENKA se izrazito fokusira baš na Frljića te i tu političnost prelama kroz njega. Ono što pratimo su njegove indikacije i reakcije, pa čak i kad se dešava nešto objektivno, film nam to ne prikazuje izuzev kroz njega.
Slijepčević je pošao od ideje da će snimajući proces rada na predstavi uspeti da u zasedu uhvati nešto što je uzbudljivo i ima svoju dramaturgiju, tenziju i intrigantnost. I u tome je delimično uspeo.
Međutim, reakcija na film će svakako varirati u odnosu na to koliko vas zanima gledanje Frljićevog radnog procesa. Svakako da onaj ko bude gledao zbog Aleksandre Zec u ovom filmu neće naći to što traži.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment