PARADISE HILLS Alice Waddington je euro-extravaganza na tragu Christophea Gansa i Guillerma Del Toroa i neočekivano se uklapa u talas horora koji na određeni način preispituju pitanja identiteta kao što je US Jordana Peelea ili pre njega rad Pascal Laugiera.
Waddingtonova ne dobacuje ni do ranog Laugiera niti do Peelea u krajnjem dometu ali taj identitetski segment je na kraju krajeva ipak samo sporedni segment, neka vrsta logičkog kostura njene gothic bajke o luksuznom ostrvu otetom od vremena i civilizacije na kome neposlušne devojke bivaju prevaspitane i prilagođene zahtevima svoje moćne okoline koja ih je poslala na obradu.
Emma Roberts predvodi glumačku podelu u kojoj su još Awkwafina i Eiza Gonzales kao njene sapatnice odnosno Milla Jovovich kao zlokobna upravnica ostrva. Uspeva da se nametne kao leading lady među njima i što je najvažnije uspeva da se izbori da je ne proguta raskošni produkcioni dizajn koji je obezbedila Alice Waddington na španskim lokacijama.
Međutim, ako produkcioni dizajn ponekad zapreti glumcima da će ih smazati, ne znači da ne pomaže filmu u nekim drugim deonicama kada odmenjuje ono što priča ne uspeva da pruži. Stil iznad supstance i eye candy jesu atributi ovog filma, i tretiram ih kao njegov kvalitet, pre nego kao objašnjenje zbog čega je možda gori nego što izgleda.
Priču su u scenario uobličili Brian DeLeeuw i Nacho Vigalondo. Za Vigalonda je ovo atipičan i narativno prilično konvencionalan rukopis, iako nekih poprilično neočekivanih preokreta ima na nivou fabule ali ne i na nivou vizure i protagonizma po čemu je on poznat.
PARADISE HILLS kao i Del Torova recentna koketiranja sa gothic bajkom ima potencijal za crossover ali više u glavnotokovski nego u art house okvir.
* * * / * * * *
Waddingtonova ne dobacuje ni do ranog Laugiera niti do Peelea u krajnjem dometu ali taj identitetski segment je na kraju krajeva ipak samo sporedni segment, neka vrsta logičkog kostura njene gothic bajke o luksuznom ostrvu otetom od vremena i civilizacije na kome neposlušne devojke bivaju prevaspitane i prilagođene zahtevima svoje moćne okoline koja ih je poslala na obradu.
Emma Roberts predvodi glumačku podelu u kojoj su još Awkwafina i Eiza Gonzales kao njene sapatnice odnosno Milla Jovovich kao zlokobna upravnica ostrva. Uspeva da se nametne kao leading lady među njima i što je najvažnije uspeva da se izbori da je ne proguta raskošni produkcioni dizajn koji je obezbedila Alice Waddington na španskim lokacijama.
Međutim, ako produkcioni dizajn ponekad zapreti glumcima da će ih smazati, ne znači da ne pomaže filmu u nekim drugim deonicama kada odmenjuje ono što priča ne uspeva da pruži. Stil iznad supstance i eye candy jesu atributi ovog filma, i tretiram ih kao njegov kvalitet, pre nego kao objašnjenje zbog čega je možda gori nego što izgleda.
Priču su u scenario uobličili Brian DeLeeuw i Nacho Vigalondo. Za Vigalonda je ovo atipičan i narativno prilično konvencionalan rukopis, iako nekih poprilično neočekivanih preokreta ima na nivou fabule ali ne i na nivou vizure i protagonizma po čemu je on poznat.
PARADISE HILLS kao i Del Torova recentna koketiranja sa gothic bajkom ima potencijal za crossover ali više u glavnotokovski nego u art house okvir.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment