REBOUND: THE LEGEND OF EARL "THE GOAT" MANIGAULT

Kad sam bio klinac sfedinom devedesetih, dok je tzv. Michael Jordan Effect bio izuzetno uticajan u Holu+ivudu i podsticao na snimanje filmova o košarci, HBO film o Earlu Manigaultu je bio jedna od najtvrđih stvari na temu košarke koju smo gledali moji drugovi i ja.

Iz današnje vizure REBOUND: THE LEGEND OF EARL “THE GOAT” MANIGAULT je naravno žešća hagiografija i ne ostavlja isti utisak kakava je ostavljao onomad kada je nasuprot Nikeovoj estetici sportiste kao superheroja doneo ulice Njujorka i istinitu priču o tipu koji je tukao Wilta i impresionirao Kareema dok je još bio Lew Alcindor, ali nikada nije zaigrao u Ligi jer je propao od droge.

Eriq La Salle je vrlo solidno i vešto režirao ovaj film. Scene košarke su istovremeno energične i nostalgične a redukcija elemenata iz Goatove biografije je u suštini funkcionalna. Naravno, kao klinac nisam znao koje je elemente La Salle izmenio a gde je smatrao da treba “štampati legendu”, tako da bih recimo voleo da sam video pokušaj da zaigra za Utah Stars posle zatvora jer mu je to ipak bio jedini dodir sa profesionalnom košarkom, a isto tako ono zakucavanje sa dva ubačaja u obruč koje je i sam Goat negirao se zadržalo kao “istina”.

Priča je sama po već dovoljno interesantna i bez tog detalja koji je ionako neizvodljiv u stvarnosti a gledalac naročito zna da je to neizvodljivo Donu Cheadleu. Ovaj film je snimljen 1996. godine, kada su glumci i akcione zvezde bili razdvojeni pojmovi. U to vreme je još uvek košarkaš dakle igrao košarkaša i La Salle se dosta i drži toga, pa tako Wilta recimo igra Kevin Garnett a danas pomalo zaboravljeni prvi pik Warriorsa Joe Smith Connie Hawkinsa, nekadašnjeg kontorverznog centra Sunsa, Lakersa i Hawksa.

Pa ipak, on uzima da Cheadle igra Manigaulta i samim tim neke od njegovih najčuvenijih atletskih akrobacija mora da lažira i to radi dosta solidno. Pa ipak, naše saznanje koliki je i ko je Cheadle više subjektivno nego objektivno čini te detalje malo neubedljivim.

Međutim, La Salle je uzeo Cheadlea da bi ovaj doneo Goatovu dramu a ne veštinu na terenu (premda ta dva ne treba razdvajati jer je suština jednog u drugom) i ovaj u tome briljira, uspeva da prikaže njegovo potonuče u narkomaniju i naravno muke jednog okorelog džankija na ubedljiv način. Stoga, La Salle pravi mudru odluku i žrtvuje ono što je u svakom sportskom filmu po definiciji manje važno.

Stoga, REBOUND funkcioniše kao fina nostalgična priča o tome kad je košarka bila “mlada”, i kada su NBA talenti ipak još uvek bili uličari, daleko od internata i srednjih škola koje ih pod staklenim zvonom gaje kao vrhunsku vrednost za koledže i samu ligu.

REBOUND definitivno nije onaj monolit realizma kako mi je izgledao kao klincu ali je i dalje jedan od najbitnijih filmova o košarci snimljenih do sada i svakako jedna od najboljih istinitih priča koje su ekranizovane na tu temu.

Don Cheadle i Michael Beach najavljuju svoju veličinu koja će kasnije činiti temelj njihovih dugih i plodnih karijera, a visok nivo produkcije i ozbiljnost pristupa pokazuju da je HBO bio osoben brend još pre nego što je posle SOPRANOSa postao “više od televizije”.