Monday, October 3, 2011

CRAZY STUPID LOVE

Pogledao sam CRAZY STUPID LOVE John Reque i Glenn Ficarre, jedan od filmova koje sam najviše očekivao pre svega zbog rediteljskog dvojca koji je još u vreme rediteljskih početaka stekao reputaciju za ceo život. Još od CATS & DOGS preko BAD SANTAe, Requa i Ficarra su pokazali da ih zanima prevazilaženje žanrovskih ograničenja, kako na planu uvođenja neočekivanih rešenja iz drugih žanrovskih postavki, tako i po ozbiljnosti pristupa koji je ćesto nadilazio profil projekata na kojima su radili. Kada su režirali I LOVE YOU PHILLIP MORRIS bilo je jasno da kao reditelji prevazilaze tipična očekivanja koja bi u tom domenu imali kad imamo posla sa scenaristima, kako u vizuelnom smislu tako i na planu samog postupka – ovaj film je istovremeno uspeo da bude i pitak i duhovit kao najisplativiji Jim Carrey-vehicle a po drastičnosti svog odmaka od njegovog family-friendly miljea spadao je u najradikalnije među njegovim Oscar-bait filmovima. U tom smislu, I LOVE YOU PHILLIP MORRIS ostao je kultni upečatljivi naslov, sa određenim komercijalnim uspehom van SAD i visokom reputacijom kod kritike.

CRAZY STUPID LOVE Requa i Ficarra snimaju po scenariju Dan Fogelmana koji je najveće uspehe imao kao Disney/Pixarov scenarista, ali nije imao sreće sa pokušajem high concept igrane komedije FRED CLAUS koji su radili u tom trenutku najaktuelniji hitmejkeri David Dobkin i Vince Vaughn. Sa CRAZY STUPID LOVE, međutim, Fogelman uspeva da opravda svoju poziciju bogato plaćenog scenariste i prilično visoku cenu od dva i po miliona dolara koliko mu je Warner platio za ovaj scenario.

CRAZY STUPID LOVE je s pravom poneo etiketu novog LOVE ACTUALLY ili HE'S JUST NOT THAT INTO YOU koji stoje kao svetao primer savremenih romcoma. Međutim, dodao bih da je u ponečemu i bolji od ova dva naslova – doduše ja sam kao veliki fan Richarda Curtisa uvek i bio rezervisan prema značaju LOVE ACTUALLY i od takvih ensemble radova ovog pisca i reditelja više cenim THE BOAT THAT ROCKED. HE'S JUST NOT THAT INTO YOU je u stvari na istoj liniji pošto iza osnovnih efekata romcoma pokušava da funkcioniše kao priča o karakterima i prirodi njihovih odnosa. CRAZY STUPID LOVE na to sve dodaje svoj meta-filmski, žanrovski, komentar i dozu nestašnog često crnog humora.

Uprkos uplivu intenzivnijeg humora i dekonstrukcije žanra, CRAZY STUPID LOVE ne ispoušta ni svoj melodramski osnov ni odnos prema karakterima tako da se automatski kvalifikuje za mesto u nizu savremenih romcima koji ne prestaju da budu priče o konkretnim likovima.

Kvalitetan i skup scenario privukao je izvanrednu glumačku podelu, sa zvezdama na svim pozicijama, a činjenica da je Steve Carrell glavni junak ne znači da je on i glavni činilac u ovom ansamblu. Najveću korist od ovog filma imaće Ryan Gosling i Emma Stone koji su ionako obeležili 2011. godinu svojim neverovatnim usponom dok su Julianne Moore i Marisa Tomei samo potvrdile svoj već izboren status.

Requa i Ficarra u rediteljskom postupku vrše proboj na dva fronta – prvo u radu sa glumcima vešto balansiraju između žanrovskih konvencija, nemaju problem ni sa tim da imaju grandiozni Richard Curtis – scene sa kišom ni preiskrenu javnu izjavu ljubavi jednog od glavnih junaka, ali imaju i čisto humorističke scene i situacije koje su igrane sa punim ubeđenjem a uprkos ovoj mešavini sve deluje vrlo konzistentno ako imamo u vidu da su od učesnika zahtevani različti pristupi u pojedinim scenama.

Isto tako u vizuelnom smislu, CRAZY STUPID LOVE je vrlo estetizovan ako imamo u vidu da je reč o vrsti filma za koju je presudnije šta glumci rade u kadru nego kako taj kadar izgleda. Direktor fotografije Andrew Dunn u njihovom filmu pokazuje da je kada radi sa ambicioznim rediteljima više od pukog egzekutora, kako se pokazao u većini projekata koji nisu bili britanske projekti. Njegov dar nikada nije ni bilo sporno, on je između ostalog slikao Campbellovu mini seriju EDGE OF DARKNESS koja sapda među najatmosferičnije serije u istoriji televizije ali u Holivudu nije imao značajnije domete.

Prevazilaženjem očekivanja u većini aspekata ali bez gubitka fokusa na osnovnu repertoarsku funkciju svog filma, Requa i Ficarra potpisuju jedan od retkih holivudskih filmova koji je uspeo da u priličnoj meri zatekne kritiku i da ih natera da preispitaju svoj inače rutinerski odnos prema romantičnoj komediji kao žanru kome se ne prilazi previše ozbiljno. Stoga, Requa i Ficarra uspevaju da se izdvoje kao autori unutar žanra u kome su se više izdvajali glumci i scenaristi nego reditelji.

* * * ½ / * * * *

No comments:

Post a Comment