STANJE ŠOKA je treći film Andreja Košaka koji je imao retku priliku da snimi slovenački film koji je bio blokbaster u Srbiji. AUTSAJDER je u svoje vreme imao kultni status ali od tog filma, Košak je snimio samo još dva što je dosta neobično i oba su u izvesnom smislu primljena kao promašaji. ZVENENJE V GLAVI, njegov drugi film, nisam gledao ali ako imamo u vidu da govori o zanimljivoj temi i da se Košak potvrdio kao reditelj koji elementarno vlada zanatom, ne očekujem da je reč o totalnom career killeru. Ipak, STANJE ŠOKA pokazuje da Košak ni sa trećim filmom neće postići kultni status AUTSAJDERA.
STANJE ŠOKA je slovenačka parafraza GOODBYE LENINa o radniku fabrike iz vremena socijalizma koji 1986. godine zapada u neko katatonično stanje pošto je previše pozitivno iznenađen nagradom za samoupravljača godine i onda dolazi sebi 1996. kada se Jugoslavija raspala, došao je kapitalizam i sl.
Moram priznati da je meni i GOODBYE LENIN kao primer tadašnjeg talasa "ostalgije" bio dosta tanak film ali je u njemu, kao i inače u nemačkom mejnstrimu bila dosta jasna mehanika po kojoj funkcioniše i taj film je dobro prošao jer je u pozadini senzacionalističke postavke o sinu koji radi majčinog zdravlja simulira postojanje DDRa ipak bio jedna porodična melodrama.
Kod Košaka, porodična melodrama postoji u začetku ali se onda ne samo raspadne nego on njom prestaje i da se bavi u toj meri da inicijalni zaplet o tome kako je supruga odustala od katatoničnog muža i udala se za njegovog prijatelja do kraja ne biva ni elementarno razrešen.
Srećom prijatelj je Srbin i igra ga Nikola Kojo tako da barem on nudi neke elemente najosnovnijeg crowdplasinga u ovom prilično šupljem filmu. Podela inače nije baš najbolja tako da recimo junakovu osamnaestogodišnju ćerku igra tridesetpetogodišnja Aleksandra Balmazović koju znamo iz SIVOG KAMIONA.
Produkcija STANJA ŠOKA deluje dosta bogato i ambiciozno, nekoliko zemalja je učestvovalo u nastanku ovog filma. Pa ipak, čini se da ova investicija uopšte nije opravdana jer filmu nedostaje elementarna vitalnost, nema nikakve ubeđenosti u priču a rekao bih da je i high concept preuzet iz nemačkog filma u međuvremenu postao bajat.
Osim opštih mesta o tome kako je Jugoslavija u osnovi bila humanija od kapitalizma, za STANJE ŠOKA se ne bi moglo reći da na kraju zauzima bilo kakav konkretan stav prema svojoj osnovnoj temi, mada je outlook generalno jugonostalgičan.
Zanimljivo je koliko se slovenački filmovi za razliku od naših bave problemima radnih ljudi, i koliko u njima činjenica da je junak zaposlen i da nešto radi igra značajnu ulogu. U tom pogledu, gotovo apsurdno deluje konstantno bavljenje krizom i ekonomskim problemima koji muče junake, ako imamo u vidu generalno viši standard Slovenaca u odnosu recimo na nas gde su pitanja rada i prihoda gotovo sasvim odsutna iz filmova.
Iako STANJE ŠOKA ima veće pretenzije, mislim da će najbolju budućnost imati ako bude plasiran kao populistička komedija pa me ne bi začudilo ako na tom tragu bude ostvario i značajniji rezultat na slovenačkom box officeu. S druge strane, Slovenci nemaju baš naročito povoljan odnos prema svojim etabliranim rediteljima i njihova kinematografija se po tome dosta razlikuje od naše, a Košak je već posle prvog filma postao u toj meri etabliran da je odmah generisao otpor, što mu je verovatno i onemogućilo da ostvari bogatiji opus kao recimo Damjan Kozole. Nisam siguran kakva će atmosfera usled toga biti stvorena oko ovog naslova ali postoji mogućnost da zbog unutaresnafskih tenzija ne ostvari ni ono što bi eventualno mogao.
* * / * * * *
STANJE ŠOKA je slovenačka parafraza GOODBYE LENINa o radniku fabrike iz vremena socijalizma koji 1986. godine zapada u neko katatonično stanje pošto je previše pozitivno iznenađen nagradom za samoupravljača godine i onda dolazi sebi 1996. kada se Jugoslavija raspala, došao je kapitalizam i sl.
Moram priznati da je meni i GOODBYE LENIN kao primer tadašnjeg talasa "ostalgije" bio dosta tanak film ali je u njemu, kao i inače u nemačkom mejnstrimu bila dosta jasna mehanika po kojoj funkcioniše i taj film je dobro prošao jer je u pozadini senzacionalističke postavke o sinu koji radi majčinog zdravlja simulira postojanje DDRa ipak bio jedna porodična melodrama.
Kod Košaka, porodična melodrama postoji u začetku ali se onda ne samo raspadne nego on njom prestaje i da se bavi u toj meri da inicijalni zaplet o tome kako je supruga odustala od katatoničnog muža i udala se za njegovog prijatelja do kraja ne biva ni elementarno razrešen.
Srećom prijatelj je Srbin i igra ga Nikola Kojo tako da barem on nudi neke elemente najosnovnijeg crowdplasinga u ovom prilično šupljem filmu. Podela inače nije baš najbolja tako da recimo junakovu osamnaestogodišnju ćerku igra tridesetpetogodišnja Aleksandra Balmazović koju znamo iz SIVOG KAMIONA.
Produkcija STANJA ŠOKA deluje dosta bogato i ambiciozno, nekoliko zemalja je učestvovalo u nastanku ovog filma. Pa ipak, čini se da ova investicija uopšte nije opravdana jer filmu nedostaje elementarna vitalnost, nema nikakve ubeđenosti u priču a rekao bih da je i high concept preuzet iz nemačkog filma u međuvremenu postao bajat.
Osim opštih mesta o tome kako je Jugoslavija u osnovi bila humanija od kapitalizma, za STANJE ŠOKA se ne bi moglo reći da na kraju zauzima bilo kakav konkretan stav prema svojoj osnovnoj temi, mada je outlook generalno jugonostalgičan.
Zanimljivo je koliko se slovenački filmovi za razliku od naših bave problemima radnih ljudi, i koliko u njima činjenica da je junak zaposlen i da nešto radi igra značajnu ulogu. U tom pogledu, gotovo apsurdno deluje konstantno bavljenje krizom i ekonomskim problemima koji muče junake, ako imamo u vidu generalno viši standard Slovenaca u odnosu recimo na nas gde su pitanja rada i prihoda gotovo sasvim odsutna iz filmova.
Iako STANJE ŠOKA ima veće pretenzije, mislim da će najbolju budućnost imati ako bude plasiran kao populistička komedija pa me ne bi začudilo ako na tom tragu bude ostvario i značajniji rezultat na slovenačkom box officeu. S druge strane, Slovenci nemaju baš naročito povoljan odnos prema svojim etabliranim rediteljima i njihova kinematografija se po tome dosta razlikuje od naše, a Košak je već posle prvog filma postao u toj meri etabliran da je odmah generisao otpor, što mu je verovatno i onemogućilo da ostvari bogatiji opus kao recimo Damjan Kozole. Nisam siguran kakva će atmosfera usled toga biti stvorena oko ovog naslova ali postoji mogućnost da zbog unutaresnafskih tenzija ne ostvari ni ono što bi eventualno mogao.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment