Pogledao sam THE RISE AND FALL OF LEGS DIAMOND Budda Boettichera, gangsterski film iz 1960. godine sa kojim je Warner Bros želeo da se malo vrati na teren žanra u kome je bio jako uspešan tokom tridesetih i četrdesetih.
Boetticher je poznat po svojim klasičnim vesternima i vrlo je zanimljivo kako se snalazi u uslovima urbanog gangsterskog filma. U urbanom miljeu, njegov rediteljski postupak je i dalje jasan i sveden, reklo bi se da je za nijansu slabiji u savladavanju drugog plana i stvaranju ubedljive atmosfere rekonstrukcije epohe. U izvesnom smislu svet u kome se dešava njegov film deluje blago artificijelno, reklo bi se čak i arhaično, iako objektivno gledano, filmovi tog tipa, dakle crno-beli filmovi B-profila tog perioda manje više izgledaju tako. Ipak, reklo bi se da se u tom periodu, u koloru i u drugim žanrovima naprosto dešavaju uzbudljivije stvari.
1957. godine, Don Siegel je snimio BABY FACE NELSONa u kome su se direktno preplitali eros i tanatos, kriminal i seksualna tenzija a LEGS DIMANOND je produžetak te energične linije.
Boetticherov film ima paklen tempo i slično sociopati u centru Siegelovog filma kog igra Mickey Rooney, i Budd pravi vrlo kompleksan lik Legsa Diamonda koji je istovremeno bolesno ambiciozan, podmukao, spreman na svaku vrstu zloupotrebe da bi došao do cilja ali i impozantno usamljen u svojoj borbi što je u suštni i jedina kopča preko koje se gledalac može identifikovati sa njim. Ray Danton koji igra Diamonda i koji nije velika zvezda, vrlo dobro uspeva da spoji simpatičnu spoljašnjost i neizlečivu ambiciju svog junaka. Danton upravo zbog odsustva neke prepoznatljive magnetičnosti jer se u svojoj karijeri nije nametnuo kao prava zvezda i pozitivac uspeva da plasira tu ambivalentnost lika.
U tom smislu, iako gledalac tokom filma uspeva da razvije određenu simpartiju za Legsa Diamonda, kada se sve uzme u obzir Boetticherov film je daleko od sentimentalnog prikaza gangsterskog života.
Sasvim je sigurno da LEGS DIAMOND u svoje vreme nije bio naročito bitan naslov u filmskim tokovima jer su se tada već dešavale neke druge stvari u kinematografiji. Ali, sada, 50 godina kasnije, stoji kao značajan film značajnog autora iz koga štošta može da se nauči.
* * * / * * * *
Boetticher je poznat po svojim klasičnim vesternima i vrlo je zanimljivo kako se snalazi u uslovima urbanog gangsterskog filma. U urbanom miljeu, njegov rediteljski postupak je i dalje jasan i sveden, reklo bi se da je za nijansu slabiji u savladavanju drugog plana i stvaranju ubedljive atmosfere rekonstrukcije epohe. U izvesnom smislu svet u kome se dešava njegov film deluje blago artificijelno, reklo bi se čak i arhaično, iako objektivno gledano, filmovi tog tipa, dakle crno-beli filmovi B-profila tog perioda manje više izgledaju tako. Ipak, reklo bi se da se u tom periodu, u koloru i u drugim žanrovima naprosto dešavaju uzbudljivije stvari.
1957. godine, Don Siegel je snimio BABY FACE NELSONa u kome su se direktno preplitali eros i tanatos, kriminal i seksualna tenzija a LEGS DIMANOND je produžetak te energične linije.
Boetticherov film ima paklen tempo i slično sociopati u centru Siegelovog filma kog igra Mickey Rooney, i Budd pravi vrlo kompleksan lik Legsa Diamonda koji je istovremeno bolesno ambiciozan, podmukao, spreman na svaku vrstu zloupotrebe da bi došao do cilja ali i impozantno usamljen u svojoj borbi što je u suštni i jedina kopča preko koje se gledalac može identifikovati sa njim. Ray Danton koji igra Diamonda i koji nije velika zvezda, vrlo dobro uspeva da spoji simpatičnu spoljašnjost i neizlečivu ambiciju svog junaka. Danton upravo zbog odsustva neke prepoznatljive magnetičnosti jer se u svojoj karijeri nije nametnuo kao prava zvezda i pozitivac uspeva da plasira tu ambivalentnost lika.
U tom smislu, iako gledalac tokom filma uspeva da razvije određenu simpartiju za Legsa Diamonda, kada se sve uzme u obzir Boetticherov film je daleko od sentimentalnog prikaza gangsterskog života.
Sasvim je sigurno da LEGS DIAMOND u svoje vreme nije bio naročito bitan naslov u filmskim tokovima jer su se tada već dešavale neke druge stvari u kinematografiji. Ali, sada, 50 godina kasnije, stoji kao značajan film značajnog autora iz koga štošta može da se nauči.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment