Pogledao sam J'AI VU TUER BEN BARKA Serge Le Perona. Reč je o izuzetno interesantnom filmu, kako za ljubitelje klasičnog krimića, tako i za one koji vole istinite priče iz političke i filmske istorije.
Ono što je politička priča jeste otmica i ubistvo Mehdija Ben Barke, velikog severnoafričkog revolucionara koji je bio jedan od simbola antikolonijalnog pokreta početkom šezdesetih. To je jedna od velikih teorija zavere, i njegova sudbina je istovremeno vrlo jasna a opet nikada nije do kraja rasvetljena.
Inače, jedna od priča vezana za rasplet afere Marović-Delon bila je da je Uroš Milićević ubijen zato što je bio svedok Ben Barkine otmice a ne zbog ucenjivanja Delona.
No, kako god bilo, BEN BARKA je istinita priča, odnosno rekonstrukcija iskaza Georges Figona, propalice, harizmatičnog čoveka sa oboda džet seta koji je iskorišćen kako bi namamio Ben Barku i Pariz gde su ga u kooperaciji oteli francuski agenti i predali ga mafiji i marokanskim tajnim službama. Figonov sunovrat kreće kada zbog neizmirenh obaveza za ovaj posao a zatim i lične alavosti on kreće da prodaje medjima priču o otmici Ben Barke te ubrzo biva pronađen mrtav, kao žrtva vrlo neubedljivog samoubistva.
Le Peron je film koncipirao kao classy krimić sa sve Figonovom naracijom iz groba kao u SUNSET BLVD. i dosta dokumentarnih snimaka koji smeštaju priču u pilitički kontekst tadašnje Francuske. Rekonstrukcija epohe je stylish i što je još važnije vrlo filmofilska.
Ono što je ljubiteljima filma još zanimljivije jeste subplot u kome je Figon navukao Ben Barku pričom da priprema dokumentarni film o antikolonijalizmu, na kome rade Georges Franju i Marguerite Duras. Franju je poznat po svom kultnom filmu LE YEUX SANS VISAGE. Franju je jako bitna figura francuskog filma a u ovom filmu ga igra Jean-Pierre Leaud, čovek koji je specijalizovan za uloge reditelja (to je već radio u IRMA VEP i LE PORNOGRAPHE). Franjuov lik je vrlo interesantno prikazan, kao i Durasova, tako da je očigledno i sam Le Peron mudro prepoznao da su digresije sa njima posebna pikantnost ove priče.
Charles Berling je na neki način već postao francuski James Woods u francuskom VIDEODROMEu zvanom DEMONLOVER, a ovde nastavlja da ide tom linijom. Napravio je odličnu ulogu kao Figon i uspeo je da uhvati sve aspekte njegove ambivalentne ličnosti.
BEN BARKA je u tom smislu quite a catch i film koji zaslužuje da bude poznatiji nego što jeste.
* * * / * * * *
Ono što je politička priča jeste otmica i ubistvo Mehdija Ben Barke, velikog severnoafričkog revolucionara koji je bio jedan od simbola antikolonijalnog pokreta početkom šezdesetih. To je jedna od velikih teorija zavere, i njegova sudbina je istovremeno vrlo jasna a opet nikada nije do kraja rasvetljena.
Inače, jedna od priča vezana za rasplet afere Marović-Delon bila je da je Uroš Milićević ubijen zato što je bio svedok Ben Barkine otmice a ne zbog ucenjivanja Delona.
No, kako god bilo, BEN BARKA je istinita priča, odnosno rekonstrukcija iskaza Georges Figona, propalice, harizmatičnog čoveka sa oboda džet seta koji je iskorišćen kako bi namamio Ben Barku i Pariz gde su ga u kooperaciji oteli francuski agenti i predali ga mafiji i marokanskim tajnim službama. Figonov sunovrat kreće kada zbog neizmirenh obaveza za ovaj posao a zatim i lične alavosti on kreće da prodaje medjima priču o otmici Ben Barke te ubrzo biva pronađen mrtav, kao žrtva vrlo neubedljivog samoubistva.
Le Peron je film koncipirao kao classy krimić sa sve Figonovom naracijom iz groba kao u SUNSET BLVD. i dosta dokumentarnih snimaka koji smeštaju priču u pilitički kontekst tadašnje Francuske. Rekonstrukcija epohe je stylish i što je još važnije vrlo filmofilska.
Ono što je ljubiteljima filma još zanimljivije jeste subplot u kome je Figon navukao Ben Barku pričom da priprema dokumentarni film o antikolonijalizmu, na kome rade Georges Franju i Marguerite Duras. Franju je poznat po svom kultnom filmu LE YEUX SANS VISAGE. Franju je jako bitna figura francuskog filma a u ovom filmu ga igra Jean-Pierre Leaud, čovek koji je specijalizovan za uloge reditelja (to je već radio u IRMA VEP i LE PORNOGRAPHE). Franjuov lik je vrlo interesantno prikazan, kao i Durasova, tako da je očigledno i sam Le Peron mudro prepoznao da su digresije sa njima posebna pikantnost ove priče.
Charles Berling je na neki način već postao francuski James Woods u francuskom VIDEODROMEu zvanom DEMONLOVER, a ovde nastavlja da ide tom linijom. Napravio je odličnu ulogu kao Figon i uspeo je da uhvati sve aspekte njegove ambivalentne ličnosti.
BEN BARKA je u tom smislu quite a catch i film koji zaslužuje da bude poznatiji nego što jeste.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment