ZLATNI DEČKO

ZLATNI DEČKO Ognjena Jankovića nastao je po scenariju koji reditelj potpisuje sa Vukom i Aleksom Ršumovićem. Reč je o filmu koji je isprva podržan od strane Filmskog centra Srbije a potom i kao serija za Telekom, s tim što na kraju, nažalosr, deluje kao film izmontiran iz serije što je šteta, naročito ako imamo u vidu da su prvi tragovi projekta vodili ka filmskim korenima.

Naročito u drugoj polovini film zaliči na salatu složenu od nekih scena koje nas obaveštavaju dokle je stigla priča, mnogo više nego kao neki stabilan narativni tok koji ima svoj dramski razvoj, pa tako ima i nekih vrlo intenzivnih transformacija likova koje degradiraju i njih sam film.

Nažalost, ovaj problem druge polovine nije jedini u ovom filmu. U prvoj polovini uspostavlja se nešto što ćemo gledati i u drugoj, a to je da nema prave svežine u ovoj priči. Do te mere u njoj nema ničega "živog" da se ozbiljno postavlja pitanje o čemu je ovaj film jer ga je i ovako jako teško prepričati a još teže postaviti u neki idejni okvir u kom likovi i odnosi imaju razvoj i transformaciju, a što ova vrsta repertoarskog filma iziskuje.

Već u prvoj polovini filma, dok još ima nekog pripovedačkog razvoja, ređaju se scene krajnje predvidivog sadržaja gde gledalac maltene može da nasluti svaku rečenicu koju će junaci izgovoriti. Stvarima ne pomaže ni veliki trud direktora fotografije Luke Milićevića i sektora scenografije da se stvari dešavaju u zanimljivim ambijentima i prijatno izgledaju jer umesto nadoknade deficita dešava se njegovo novo naglašavanje. Taj jaz između tehničke izvedbe i sadržaja ne popravlja utisak sadržaja već ga dodatno unižava. Barem je tako u ovom slučaju.

Glumci se trude. Denis Murić se sada kao već školovan glumac dobro nosi sa glavnom ulogom. Ostali su već rutinski u svojim rolama i igraju ih po ko zna koji put. Nažalost, sve to nije dovoljno da servisira film koji nema puno toga da kaže jer vodi junaka iz jedne do druge situacije koje su veoma slične, s tim što dolazak do tog novog stanja - gde on više nije poročni a talentovani sportista već disciplinovani a talentovani sportista, izlazi pred nas kao epilog a ne kao rezultat nekakvog klimaksa u kom junak sazri.

Velika je šteta što scenario ovoga što je privoljeno u bioskopsku verziju ima tako duboke probleme, rekao bih čak da su oni nesvakidašnji čak i za naše standarde jer zalaze baš u neka od fundamentalnih pitanja onoga što gledamo.

* 1/2 / * * * *