Wednesday, February 5, 2020

POSSESSOR

POSSESSOR Brandona Cronenberga je novi korak u pokušaju Cronenbergovog sina da bude rizničar očeve poetike. Ponovo je reč o retro SF premisi o ubicama čija se svest  mašinskiprebacuje u tela civila koji mogu da izvrše pojedina ubistva jer mogu da priđu žrtvama neopažemo.

Glavna junakinja međtutim upada u nevolje kada posle jednog zadatka ne može da “dođe sebi”, odnosno da joj se vrati svest u telo.

Premisa je jednostavna, glumačka ekipa koju čine Andrea Riseborough, Christopher Abbott i Sean Bean je solidna, a tu je i Jennifer Jason Leigh koju iskren da budem nisam ni prepoznao kad sam gledao film, no ukupno uzev POSSESSOR je film bez ritma, sa pretenzijama kojima nije dorastao i kao celina je neubedljiv.

Ima lepe visceralnosti u pojedinim prizorima nasilja, ali ako bismo to poredili sa radovima oca Cronenberga to je više EASTERN PROMISES nego SCANNERS.

Ovde u suštini, Brandon Cronenberg pokušava da na cronenbergovski način istretira jednu premisu koja bi mogla ali ne bi nužno morala da bude cronenbergovska tema.

Međutim, sam nivo realizacije, ni u mašti, ni na papiru, ni na ekranu, ne dobacuje do velikog uzora. Otud su reakcije američke kritike mnogo povoljnije od onoga što je krajnji rezultat. 

* * / * * * *

No comments:

Post a Comment