HONEY BOY

HONEY BOY Alme Har’el je izuzetno zanimljiv autobiografski rad Shia Labeoufa u kom on kao scenarista i glavni glumac u ulozi fikcionalizovane verzije svog oca sporvodi jedan snažan autokatarzični gest. Film prati period detinjstva mladog posrnulog superstara i traga za traumatskim jezgrom u periodu kada ga je otac forsirao da uspe u svetu glume, a sve to zarad ličnog oportunizma.

U ulozi oca, Shia Labeouf briljira i ulazi kroz nju u onaj red grown up ikona američkog nezavisnog filma u kojoj su nekada bili Johnny Depp ili Sean Penn. Što je najvažnije, čini se da je ova njegova ambicija i valorizovana u reakcijama kritike.

Ceo glumački ansambl je sjajan, i dečak Otis i Otis kao mladi autodestruktivni star, kao i svi sporedni činioci u ovom filmu.

Alma Har’el se opredelila za snoliku estetiku modernog indie filma. Međutim, isto tako ona nusi i energiju u svom postupku pa na neki način HONEY BOY ima i kinetičnost blokbastera po kojima se Shia proslavio. Alma Har’el nikada ne zaboravlja da interesantne situacije isprati zanimljivom lokacijom i fizičkom radnjom i u tom smislu ovo je jedan pedantan film u kome se ne afirmiše samo Shia.

Tokom promocije, Shia je pominjao da mu je otac dao odobrenje da snimi ovaj film i koristi inspiraciju njegovim likom, obećavši mu da će ga igrati Mel Gibson. Obećanje nije ispunio ali je snimio film za koji verujem da bi se dopao Melu. 

I sam je radio slične stvari u BEAVERu onomad.

* * * / * * * *