BIRDS OF PREY: AND THE FANTABULOUS EMANCIPATION OF ONE HARLEY QUINN

BIRDS OF PREY: AND THE FANTABULOUS EMANCIPATION OF ONE HARLEY QUINN u režiji Cathy Yan (ali i Chada Stahelskog) predstavlja snažan odgovor DCEU na DEADPOOLa koji, po mom mišljenju postiže sve ono što i prvi DEADPOOL (koji se meni dopao manje od drugog) na još efektniji način.

Jedan od razloga za to je čisto tehnički - Tim Miller je raspolagao manjim budžetom od Cathy Yan i u tom pogledu morao je da vrti u krug praktično tri akcione sekvence dok je ona sa Chadom Stahelskim mogla da se razobruči i da sve ono što je narativno vrćenje u krug u scenariju Christine Hodson isprati raskošnijom, mada veoma grounded i veoma nasilnom akcijom, o kojoj ćemo nešto kasnije.

BIRDS OF PREY je izašao kao DCEU film, dakle posle JOKERa koji je umnogome kao standalone rad potpuno ispisao nova pravila za strip ekranizacije u Holivudu, ali je naučio neke lekcije iz najboljih live action radova iz MCU, pa i iz DCEU.

Situacija je ovde street level, iako se film dešava posle SUICIDE SQUADa, dakle i posle “smrti” Supermana, i posle svih tih velikih megalomanskih pičvajza koji se više ni ne pominju. Međutim, Harley je preživela prvu misiju Suicide Squada, pobegla je iz zatvora i raskinula je sa Jokerom i sada je na ulici, bez njegove zaštite, i sa svojom skrhanom psihom, i naravno rasklimatanim osećajem za dobro i pravdu.

U tim okolnostima ona biva uvučena u Black Maskove kriminalne mahinacije koje su u domenu mafijaških obračuna, bez ikakvih apokaliptičnih konsekvenci, i na tom putu se formira mala ženska banda, sastavljena od “osvetnica” kojima je Black Mask nešto skrivio.

U tom street level pristupu ima dosta prostora za komdiju ali i dosta prostora za davidayerovski dizajn, pa možemo reći da ovaj film u izvesnom smislu iako nema nikakve veze sa SUICIDE SQUADom u pogledu palete boja, i dimenzijama pretnje, jeste na neki način produžetak I TOG rukavca DCEU estetike.

Za razliku od prvog DEADPOOLa koji je bio preopterećen specijalnim efektima, sa samim Deadpoolom koji je prečesto bio nacrtan na ovaj ili onaj način, ovde su na delu ljudi, i samim tim je akcija visceralnija a R-rejting omogućuje da se lome kosti, i da se ispostavlja sjajno zamišljen nasilje, sa tom razlikom što su ovo ipak junaci, nisu Michael Bayovi protagonisti da sebi dozvoljavaju baš bezumni carnage, ali dopuštaju sebi dosta jer Harley je ipak, kao što znamo luda.

MCU je uzeo Davida Leitcha za DEADPOOL 2 da bude saobraćajac za inscenacije dok Ryan Reynolds i scenaristi “zapravo” vode glavnu reč. Warner je uzeo Chada Stahelskom koji je sa Leitchom lansirao JOHN WICKa i ostavio ga samog u tom serijalu, i ovaj naravno isporučuje svoj prepoznatljivi tip kostolomačke akcije.

Cathy Yan je došla u superherojski film iz indie filma, ali za razliku od Braće Russo kojima se vidi da kad krene akcija krene “tuđi” film, ovde imamo dosta očuvano stilsko jedinstvo. Cathy Yan deluje kao jedan od onih arty reditelja “komplikatora” koji kad pređu u žanrovski sadržaj postavljaju zahteve pred ekipu, tipa žele neke scene da izgledaju kao da su iz jednog kadra i tome slično, i Stahelski se u tome snašao u svakom pogledu. BIRDS OF PREY deluje kao film jedne osobe, uz odličnu fotografiju Matthew Libatiquea.

Lično nisam preveliki fan usiljenog lomljenja priče i fragmentiranja gde mu vreme nije, ali u redu, narator je neuračunljiva osoba pa se to može opravdati. Cathy Yan koristi razne pripovedačke tehnike - od animacije do pevačkih numera i generalno uspeva da nas ubaci u neuračunljivost Harley Quinn.

Ako bih smeštao ovaj film u okolnosti stripa, svakako da bi to bio run Amande Conner, koji bi u perspektivi mogao dovesti i do onoga što je meni u toj fazi bilo i najuzbudljivije a to je ceo onaj space serijal sa Harley i Power Girl.

Za sada smo ovde svi na zemlji, i svi se dobro osećaju, pre svih Margot Robbie koja je uspela da dokaže kako je Harley Quinn održiv dramski lik koji može da iznese sat i po ili dva filma. Ovo je ste inicijalni BIRDS OF PREY film, i one se u samom finišu okupljaju kao ekipa, ali u suštini ovo je ipak šou Harley Quinn i ako imamo u vidu kakav je to lik, ispostavlja se kao više nego uspešan nosilac dešavanja.

Pored Margot Robbie ima tu još mojih mezimica, pre svih Mary Elizabeth Winstead kao Huntress koja kreira vrlo zanimljiv lik, kao i sve ostale koje su se odlično snašle u svojim rolama. Ne znam kako će se dalje u DCEU razvijata sudbina ovih likova, šta će biti sa njima, ali kad je reč o podeli, Warner ovde mimo Margot možda nema star-wattage ali ima definitivno dobar glumački potencijal

Roise Perez odavno nije učesnica A-list projekata i prijatno je da je vidimo u jednom par excellence A-radu, i snašla se sasvim solidno. Ona je tipičan primer uspešne stripovske stilizacije koju je napravila Cathy Yan.

U tom pogledu, iako je BIRDS OF PREY kako rekoh street level priča, dakle naše junakinje se bore sa mafijašima koji nisu mnogo izdignutiji od nekog tipičnog “povišenog realizma”, film itekako donosi stripovsku atmosferu i stilizaciju, i to ne samo u pogledu zapleta već i akcije i produkcionog dizajna koji je briljantan, a u samom finalu spada u red najboljih čitanja DC stripa na filmu kad je reč o Gothamu još od Burtona.

I to se u finalu odnosi na sve, i na lokaciju, i na akciju, i na ponašanje likova.

Cathy Yan je snimila film koji bi vrlo lako mogao proći kao SUICIDE SQUAD među kritikom, ali isto tako mogao bi biti značajna comic book ekranizacija jer nudi dosta “prljav”, adolecentski, vragolast prilaz ekranizaciji stripa, a što je još važnije dosledno prenosi atmosferu onoga što ekranizauje pronalazeći adekvatnu filmsku postavku za to. 

Kombinujući visokooktanski akcijaš, duhovite odnose među junacima, narativne tehnike u rasponu od animacije do mjuzikla da nas uvuče u psihu junakinje, Cathy Yan je snimila film za više gledanja, istinski preplićući fakturu filma i stripa, i kontrolišući većinu ključnih elemenata na tom furioznom putu.

* * * 1/2 / * * * *