PRESENTIMIENTOS

Pogledao sam PRESENTIMIENTOS Santiaga Tabernera. Reč je o mešavini trilera i melodrame nastaloj po scenariju koji su zajedno napisali Tabernero i glavni glumac Eduardo Noriega. Važno je odmah napomenuti da ovo nije Noriegin vanity project i da se kao glumac u potpunosti stavio u službu priče. Ideja je zanimljiva ali nažalost, uprkos Tabernerovoj dobroj realizaciji, na kraju ipak ostaje manjkava.

Naime, PRESENTIMIENTOS je priča o bračnom paru koji odlazi sa bebom na letovanje. U jednom izlasku u kupovinu žena zaluta u nekakve nadralne okolnosti da bi se ubrzo ispostavilo da je to snoliko stanje zapravo košmar u kome se nalazi dok je u komi posle saobraćajne nesreće. Film potom prati paralelno muževljeve doživljaje dok mu je žena u komi i njene komatozne košmae čiji je smisao da nekako pronađe rešenje i izađe iz tog stanja.

U principu, komatozna stanja jesu poznata po košmarima tog tipa u kojima se dešavaju narativi u kojima čovek želi da izađe iz neke zamršene situacije.

Međutim, u ovom spoju dveju paralalnih radnji, sa dodatim elementom simboličke obrade događaja iz života junaka, film gubi svoj onirički kvalitet. Tabernerovo solidno vođenje priče na kraju ipak ne može da pomogne u tome da scene snolikog lutanja dobiju na istinskoj dinamici.

Ono što je inovativno i zanimljivo jeste koncept da je san samo malo pomaknut od realnosti, reč je o “povišenoj realnosti”, blago apsurdnoj, na liniji nekog paranoidnog trilera. Tu nema Tarsemovskog baroka duševne bolesti kao u THE CELL niti agresivne mehanike Rubenovog DREAMSCAPEa. Međutim, isto tako nema ni dramskog efekta koji su nosili ti filmovi.

* * 1/2 / * * * *