Pogledao sam 25 KILATES Patxija Amezcue, izvanredan španski krimić od grupi ljudi sa margine, iz podzemlja koji se zajedno upliću i triple-cross intrigu na ulicama Barselone. Amezcui je ovo rediteljski debi ali se prethodno već dokazao kao scenarista i moram priznati da je on jedan od onih autora koji su sebi najbolji reditelji.
25 KILATES je koncizan, intenzivan triler, bez viškova, koji zahvaljujući svojoj jezgrovitosti uspeva da dobro zabašuri delove u kojima je “previše pametan za svoje dobro”, a takvih delova ima na nekoliko mesta. Ono što je osnovni problem postavke Amezcua uspeva da prevaziđe glumačkom igrom i jako veštom realizacijom, uz izvanrednu fotografiju Sergija Gallarda.
Amezcuin film uspeva da učuva utisak uticaja socijalne melodrame i realističke ubedljivosti, pre svega kroz atmosferu i stil iako je u žanrovskom pogledu nesumnjivo ovo mnogo više crime caper nego studija zločina i života ljudi u podzemlju.
Ono što filmu daje euro-šmek jeste to što nijednom glumcu nije podređen protagonizam junaka. Svi junaci kojih se priča dotakne imaju svoju ariju što je karakterističnije za američki indie krimić nego za mejnstrim. U tom pogledu, iako se protagonizam likova dosta pomera, i uprkos situacija u kojima epizodisti imaju pivotalnu ulogu,
Ipak, na kraju krajeva, Amezcui je važnija priča od samih karaktera iako film ostavlja utisak na početku da će biti obrnuto. Međutim, glumci i likovi su kompatibilni i ova ekipa uspeva da iznese 25 KILATES do željenog efekta.
25 KILATES je kupljen za rimejk i vrlo sam radoznao da vidim u kom smeru će se kretati holivudska intervencija na ovom materijalu.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment