Pogledao sam EL CORREDOR NOCTURNO Gerarda Herrera. U godinini kada je producirao Campanellinog dobitnika oskara, Herrero, veteran hispano krimića i kinematografije uopšte, snimio je svoj film po romanu Huga Borela. Borelov roman govori o aregntinskom poslovnom čoveku koga počinje da progoni i iskušava mefistofeleska figura koju je sreo na povratku sa službenog puta u Evropi.
Nažalost, u tom odnosu između poslovnog čoveka i mefistofeleske figure ni u jednom trenutku nema pravog “zavođenja”, nema pravog iskušenja i zajedništva koje mora biti kažnjeno. Glavni junak dosta uverljivo pati od savremenih urbanih psihoza i straha od stranaca, tako da je taj sentiment podeljen i sa gledaocima, pa je intruzija nepoznatog čoveka u junakov život podjednako odbojna i neprijatna i junacima i publici. Svi zajedno žele da se ova neprijatna storija završi, a čini mi se da to nije bila Herrerova ambicija.
Drugi sloj, pored ovog psihološko-arhetipskog jeste naravno kritika kapitalizma, gde Herrero opet nema šta da kaže. Štaviše, zlokobna firma za koju radi glavni junak muti na predvidive načine, i rekao bih čak da deluje krajnje klišetizirano, baš zbpg toga što je tako konvencionalno pokvarena.
Herrerova režija je kompetentna, mada nema nekih rešenja koja naročito uspevaju da prevaziđu ograničenja priče. Gluma je solidna, ali je ukupan zanatski paket uprkos opštoj kompetentnosti, ipak blago arhaičan.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment