THE LEGEND OF TARZAN

Pogledao sam THE LEGEND OF TARZAN Davida Yatesa. Ovaj film ima slične probleme kao GODZILLA Garetha Edwardsom. Odlično je koncipiran u polazištu u odnosu na mitologiju glavnog, da ne kažem naslovnog, junaka. Međutim, onda su zatajili pre svega likovi koji to treba da iznesu. Doduše, za razliku od Godzille gde su zakazali ljudi, ali ne i kaijui, ovde je zakazao čovek i to baš glavni junak.

Alexander Skarsgaerd nažalost nije glumac koji ima dovoljnu harizmu da iznese lik Tarzana. Nota bene, njegov filk je decenijama imao kanonske interpretacije baš u ulogama loših glumaca, mislim da je Johnny Weismuller najbolji primer. Ali, Weismuller je imao šarm i naivni magnetizam koji je Skarsgaerdu nedostižan. Imati film o Tarzanu u kome je glumac koji igra Tarzana zvuči nemoguće. Međutim, Yates je to učinio mogućim time što je film koncipirao tako da Tarzana mora da igra dobar glumac. To sve naravno ne znači da Sakrsgaerd ne ume da glumi ali ovu vrstu neposrednog personalityja koji je spojen sa “produbljenim pulp” likom nažalost ipak ne može da kanališe.

Stoga, imamo film o TARZANu u kome je sam Tarzan najslabija tačka.

Ostali glumci su odlični i raspoloženi da ispune svoje zadatke, ali sa tom prazninom u glavnoj ulozi naprosto nemaju šta da urade. 

Tu dolazimo do drugog problema a to je sam profil projekta. Naime, filmovi o Tarzanu su bili holivudski eskapizam, B-filmovi u osnovi. Sad je to dignuto na nivo event filma i Yates koji ima dosta iskustva u pravljenju event filmova nažalost u ovom filmu pokazuje da nema nerv za tu vrstu pulpa iz koje je iznikao ovaj lik. Naprosto, Yates sve tretira kao jedan genre-bending event film u kome nam nije tačno jasno koje su glavne scene i koji su glavni odnosi među likovi. Na kraju, ispostavlja se da Margot Robbie ima više značajnih dramskih scena nego Skarskaerd iako zapravo njegov lik ima ključne sukobe i probleme u priči.

Isto važi i za akciju. Sporadično je dobro zamišljena ali je mlako realizovana i više liči na neku borbenu sekvencu iz filma u kome to nije glavna tema nego kao nešto iz avanturističkog spektakla.

To sve ne znači da je Yates nevešt reditelj. Ima nekih briljantnih scena, ali one su uglavnom vezane za manje važne situacije.

Film počinje izvanredno i problemi počinju tek kada stigne u Afriku. Na početku, to je film o engleskom Lordu koji je kao dete odrastao u džungli, potom je spasen i vraćen u Britaniju i sada mu se otvara mogućnost da se ponovo nađe u Africi kao britanski izaslanik. Međutim, ni ne sluti da je žrtva zlog belgijskog plana da porobe Kongo.

Tarzan je u ovom filmu već svojevrsna javna ličnost, popularan na osnovu pulp publikacija koje su objavljivale priče o njegovim pustolovinama. Kada krene u Kongo, polazi u komspiraciji, kao viktorijanski James Bond, i to je sjajno. Međutim, već jedna nevešta elipsa prilikom dolaska u Afriku otkriva da će tu biti pripovedačkih nevolja.

U ovoj inkarnaciji Tarzana, a ovo nije prvi seriozni pokušaj da se tretira ta priča, autori nude dosta dobar balans istorije, angažmana i pulpa, pa je zato još veća šteta što na kraju prevashodno zanat možemo istaći kao problem.

S druge strane, film je svakako mnogo bolji od onoga kako ga negativne kritike prikazuju, a rekao bih da su neke, kao recimo ona u Varietyju, netačne i na nivou prepričavanja i tumačenja filma. Štaviše, u političom pogledu, u svetlu Brexita, ovo je vrlo aktuelan film - ne samo da prikazuje Britanca koji pokušava da ponovo uspostavi komunikaciju sa prostorom svojih bivših kolonijalnih pohoda već vrca i od osude kontinentalnih Evropljana, podsećajući na genocid koji je sprovodio Leopold u Kongu. 

Ako svemu dodamo veliku fan bazu Alexandera Skarsgaerda kojima je verovatno on sjajan u glavnoj ulozi,THE  LEGEND OF TARZAN je možda i uspešniji produkt nego što je izgledalo…

* * / * * * *