Pogledao sam EL JUEGO DEL AHORCADO Manuela Gomeza Pereire, ekranizaciju romana Imme Turbau, film iz 2008. godine u kome je Clara Lago polako krenula da dostiže svoj zenit kao odrasla glumica. Literarni koreni su evidentni po tome što se Pereira drži literarnog predloška u pogledu toga da svoj film nikada ne uklapa u žanrovske matrice. Međutim, na kraju, kada se povuče crta ovaj film je melodrama o mladim ljubavnicima, zločinu i opsesiji, i ako imamo u vidu da fabula romana obuhvata nešto širi period od onoga koji bi filmska priča inače žanrovski obuhvatala, Pereira i scenarista Salvador Garcia Ruiz zaslužuje pohvale što su u pogledu ritma pripovedanja uspeli da savladaju Turbauin materijal.
Film je vizuelno izuzetno artikulisan, međutim emocionalno jezgro rediteljskog izraza čine Clara Lago i Alvaro Cervantes u glavnim ulogama, i uspevaju da prikažu dosta kompleksan odnos među glavnim junacima koji tokom filma prolazi kroz čitav niz transformacija koje, kako rekoh, izmiču samo jednom žanrovskom registru.
EL JUEGO DEL AHORCADO je dobar primer repretoarskog filma koji sebi dozvoljava povremene mračne izlete i autorski pečat zahvaljujući kome ne podilazi publici. U situaciji kada sve manje mid-budget holivudskih filmova stiže u Evropu, a sve manje ih se i snima, ovakvi filmovi treba da služe kao prototip za ono čime evropske produkcije mogu popuniti repertoar.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment