URGE

Pogledao sam URGE Aarona Kaufmana, novo scenarističko ostvarenje Jerryja Stahla bazirano na filmskoj priči reditelja i producenata filma, i prvi utisak koji imam jeste prisećanje na sedamnaest-osamnaest godina stare scenarije Aleksandra Radivojevića koji su u to vreme bili preteča nečega ovakvog. Stahl je odličan prozni pisac i prilično dobar scenarista ali problem je svakako u tome što je URGE pao u ruke nedoraslog reditelja. Besmisleno je iz današnje vizure porediti URGE i pomenute Radivojevićeve scenarije ali u odnosu na ovo što je Stahl ovde složio, ti nesnimljeni scenariji su bolji jer su unutar slične strukture nudili mnogo maštovitiju horor invenciju.

URGE ima nekoliko radivojevićevskih strukturalnih detalja koje čak i publika može da prepozna, pre svega taj sturkturalni shift da na polovini trajanja filma umesto klimaksa ponudi diskontinuitet, što smo imali kao rešenje u SRPSKOM FILMU. Kad je reč o tematskim opsesijama, dele ih nekoliko, ali one nisu mogle biti viđene do sada što je velika šteta.

Zatim, tu je i karakteristični radivojevićevski sofisitcirani negativac visoke verbalne veštine koji argumentuje svoje postupke. Ovog puta ga igra Pierce Brosnan, što je zapravo jedan od zanimljivijih detalja u filmu.

Nezavisno od poređenja sa Radivojevićem, a ona ne laskaju URGEu, ovo je film koji zapravo nije pao na nivou scenarija već na nivou režije. Aaron Kaufman nije uspeo da savlada horor koji je trebalo stvoriti iz transformacije stvarnosti a tipičnih prizora nasilja nije bilo dovoljno da bi održao tenziju. Scenario je pružio seriju izazova na rediteljskom planu i Kaufman im po pravilu nije dorastao, i to se ponavlja iz situacije u situaciju.

Međutim, URGE je film koji potvrđuje da je dobar scenario preduslov za nastanak pristojnog filma, tako i Kaufmanovo delo na kraju, uspeva da bude ne samo gledljivo već i da uprkos brojnim nedostacima nađe svoje mesto na savremenoj žanrovskoj sceni.

* * 1/2 / * * * *