Pogledao sam LOVE & FRIENDSHIP Whita Stillmana, ekranizaciju rane novele Jane Austen. Moram da priznam - zbunjen sam većinski pozivitvnim, da ne kažem hvalospevnim kritikama koje je dobio ovaj film jer reč je o pretencioznoj, i na pogrešan način svedenoj ekranizaciji Jane Austen. čija je ambicija verovatno bila da na neki način ponudi drugi ugao gledanja na čuvenu spisateljicu ali rezultat je više konfuzan i nerazrađen nego šro je istinski inovativan. Stillman se opredelio da prikaže junake krajnje teatralno, uz natpise o njihovom imenu i karaktersitikama, i ti natpisi pored svoje pretencioznosti apsolutno ne nude nikakav ključ za razumevanje likova, niti pomažu praćenju priče. Vizuelni koncept je sveden na mahom statične kadove i vrlo skromno raskadrirane situacije u kojima se tekst Jane Austen izgovara na prilično letargičan način.
Kako je ovaj film dobio kritike u kojima se smatra najboljom ekranizcijom Jane Austen i nečim jako komičnim zaista teško mogu da razumem, osim ako kritika nije cenila to što Whit Stillman zaista ne prilazi materijalu kao tipični adaptatori Jane Austen. Međutim, to novo što nudi očigledno sadrži neke kvalitete i u pogledu igre i u pogledu humora koji uopšte, dakle ni u tragovima nisu doprli do mene.
Ostavljam mogućnost da nisam bio u stanju da razumem ovaj film...
No comments:
Post a Comment