EQUALS

Pogledao sam EQUALS Drakea Doremusa, indie SF melodramu smeštenu u dosta često eksploatisanu postavku antiutopije u kojoj su ljudima ukinute emocije. U društvu u kome se emocija tretira kao bolest, dvoje ljudi se zaljubljuje. 

Igraju ih Nicholas Hoult i Kristen Stewart. U sporednoj ulozi pojavljuje se Guy Pearce. Doremus sve to vrlo fino minimalistički dizajnira i gradi antiutopiju sa vrlo malo sredstava i bez namere da ona posluži kao kulisa za rušenje.

Nažalost, uprkos svim navedenim kvalitetima, EQUALS nam ne otkriva ništa novo, ne otkriva nam ništa naročito, i do kraja ostaje prilično ravan i nedorečen.

EQUALS ne bih mogao da otpišem kao potpuni promašaj jer naprosto u ovom filmu ima šta da se vidi, i ima ko da se vidi. Ali, film pati od jednog bizarnog fundamentalnog problema. Naime, film polazi od pretpostavke koja je pomogla Doremusovovom proboju u LIKE CRAZY a to je da se u centar postavi zanimljiva ali jednostavna priča među karakterima i da se onda pusti da se kroz odnose među likovima, glumačku igru itd. desi nešto transcedentno.

Nažalost, EQUALS nije takav materijal, potreban mu je još jedan strukturalni sloj kako bi zaista omogućio punokrvno filmsko iskustvo. Naročito, tome treba dodati i bogato iskustvo koje je američka kinematografija stekla u ovoj vrsti filma, što sve te propuste čini neočekivanim, da ne kažem nedopustivim.

EQUALS međutim isto tako može biti zanimljiv gledaocima koji su na ovom ili onom nivou, bilo u domenu indie melodrame, bilo u domenu SFa, imali manje gledaočko iskustvo. 

* * / * * * *