KRIGEN

Pogledao sam  KRIGEN Tobiasa Lindholma. Od kako su Noer i Lindholm prestali da rade zajednom, moram priznati da mi je Noerov output bolji ali je Lindholm uspeo da se dva puta nađe u konkurenciji za oskara, pa bi se reklo da njemu ipak bolje ide. KRIGEN mi je ipak slabiji od njegovog prethodnog filma, iako je ovo rad u kome se nema šta puno zameriti. Reč je o vrlo preciznoj melodrami o danskom oficiru u Avganistanu i porodici koja se snalazi sama u Danskoj. Ponovo se sreću kada on nehotice počini ratni zločin u pokušaju da izvuče živu glavu iz jedne talibanske zasede.

Lindholmov film je sa ovakvom premisom mogao biti i mnogo lošiji jer je otvorio niz pitanja koja nisu nimalo ekskluzivna ali su rizična, međutim, na kraju osnovni problem filma ostaje to što je u drugoj polovini kada bi moralo doći do klimaksa, neobično ravan, i tu konceptualnu inovaciju Lindholm ne uspeva da efektno plasira. Iako me u osnovi raduje što u tako osetljivom delu priče nije otišao u opersku grandioznost, a mogao je, isto tako nije uspeo da isprati tu atipičnu dinamiku, i u drugoj polovini film dobija određena televizijska svojstva.

To je jedan od rizika koji nosi ova vrsta kamerne angažovane melodrame, i Lindholm ga je do sada u svom radu uspešno prevazilazio. Ipak, ovog puta se nije snašao. Ne znam da li je možda Noer pomagao da se to ne desi u filmu R, recimo.

Ukupno uzev, Lindholmov film na kraju stoji kao dobro zaokružen produkt iz domena angažovanog filma, koji će imati svoje mesto i u bioskopu i na televiziji. Šteta je što u filmskom pogledu nije bolje odgovorio na vlastiti izazov koji je postavio kao scenarista. Da je KRIGEN imao ozbiljnu filmsku nadgradnju, uspeo bi da bude delo veće vrednosti. Ovako ostaje častan ali mlak pokušaj da se angažman prenese u mejnstrim nekim arty detaljima. 

* * 1/2 / * * * *