Pogledao sam BLAST Alberta Pyuna, film koji u sebi nosi gotovo williamcastleovski nivo eksploatacije. Naime, ovaj film tvrdi da je nastao inspirirsan najozbiljnijim terorističkim napadom planiranim za vreme Olimpijade u Atlanti 1996 iako slučaj Richarda Jewella pokazuje da se napad ne samo desio već i da nimalo nije ličio na klišetizirani n-ti rip-off DIE HARDa, kako ga prikazuje Pyun.
Pyun svakako ne može imati pretenzije na titulu najgoreg reditelja na svetu ali svakako da se može izdvojiti kao reditelj sa možda najvećim brojem užasnih filmova. BLAST je jedan od njih. U njemu, Pyun pokazuje svoju sposobnost da snimi poneki kadar koji liči na deo znatno skupljeg i boljeg filma a da celina ostane potpuno besmislena i da ne dobaci čak i dobro razgaženih klišea nečega kao što su bili DIE HARD-klonovi sredinom i krajem devedesetih.
No comments:
Post a Comment