Pogledao sam THIS FILM IS NOT YET RATED Kirby Dicka, courtesy of Ginger.
Mislim da je ovaj film imao zanimljivu temu, i da na neki način ima solidnu egzekuciju na tragu Michael Moorea, ali da je na mnogo mesta prilično pogrešno postavljen.
Ideja filma je sledeća. Uticaj MPAA cenzure na umetničke filmove, reditelja koji su eminentni i potvrđeni u javnosti.
Time je Kirby namerno zanemario žanrovski film, plašeći se da bi odbrana šunda na neki način dovela u pitanje njegovu tezu. Međutim, paradoksalno, film se ubrzo pretvorio u osudu šunda, tako da se na kraju sve poente izgrađuju kroz to kako se popušta nasilju, a eto ne da se velikim umetnicima da imaju scene seksa.
Ono što mi je još zanimljivije je da su svi filmovi koji su predstavljeni u dokumentarcu čak i poprilično osrednji.
Ali, možda i najveći paradoks je to što Kirby, ma koliko želeo da bude u nekom anti-establišment stavu, i da kroz kao objektivno vredna umetnička dela dokaže represivnosrt MPAA, imanentnu homofobiju, puritanski duh Amerike, itd.
Međutim, isto tako ne primećuje koliko se narečeni reditelji hrane kontroverzom, koliko njihovi filmovi u suštini imaju marginalan appeal, i koliko njima rejting ne menja puno. Štaviše, snažniji rejting im povećava cenu.
S druge strane, MPAA mnogo ozbiljnije ugrožava recimo reditelje horora ili akcionih filmova kojima direktno izbija hleb iz ruke.
Najparaodksalnije od svega, umetnici koje Kirby intervjuiše svi podržavaju postojanje nekakvog rejtinga.
međutim, ja nemam zapravo ništa protiv MPAA pošto inače mislim da je postojanje MPAA sprečilo iživljavanje raznih ruralesa koji bi inače rejtovali filmove po pojedinačnim državama.
Ono gde zapravo leži problem, jeste strašljivost studija. zašto studiju smeta da pusti R-verziju LIVE FREE OD DIE HARD? To je ono što mene zanima. I mislim da su te njihove igre mnogo bitnije od jedne birokratske mistifikovane institucije kao šo je MPAA.
No, zabavno je pogledati film pa ga uprkos tome što ne mislim da je značajan i tačan ipak preporučujem.
* * 1/2 / * * * *
Mislim da je ovaj film imao zanimljivu temu, i da na neki način ima solidnu egzekuciju na tragu Michael Moorea, ali da je na mnogo mesta prilično pogrešno postavljen.
Ideja filma je sledeća. Uticaj MPAA cenzure na umetničke filmove, reditelja koji su eminentni i potvrđeni u javnosti.
Time je Kirby namerno zanemario žanrovski film, plašeći se da bi odbrana šunda na neki način dovela u pitanje njegovu tezu. Međutim, paradoksalno, film se ubrzo pretvorio u osudu šunda, tako da se na kraju sve poente izgrađuju kroz to kako se popušta nasilju, a eto ne da se velikim umetnicima da imaju scene seksa.
Ono što mi je još zanimljivije je da su svi filmovi koji su predstavljeni u dokumentarcu čak i poprilično osrednji.
Ali, možda i najveći paradoks je to što Kirby, ma koliko želeo da bude u nekom anti-establišment stavu, i da kroz kao objektivno vredna umetnička dela dokaže represivnosrt MPAA, imanentnu homofobiju, puritanski duh Amerike, itd.
Međutim, isto tako ne primećuje koliko se narečeni reditelji hrane kontroverzom, koliko njihovi filmovi u suštini imaju marginalan appeal, i koliko njima rejting ne menja puno. Štaviše, snažniji rejting im povećava cenu.
S druge strane, MPAA mnogo ozbiljnije ugrožava recimo reditelje horora ili akcionih filmova kojima direktno izbija hleb iz ruke.
Najparaodksalnije od svega, umetnici koje Kirby intervjuiše svi podržavaju postojanje nekakvog rejtinga.
međutim, ja nemam zapravo ništa protiv MPAA pošto inače mislim da je postojanje MPAA sprečilo iživljavanje raznih ruralesa koji bi inače rejtovali filmove po pojedinačnim državama.
Ono gde zapravo leži problem, jeste strašljivost studija. zašto studiju smeta da pusti R-verziju LIVE FREE OD DIE HARD? To je ono što mene zanima. I mislim da su te njihove igre mnogo bitnije od jedne birokratske mistifikovane institucije kao šo je MPAA.
No, zabavno je pogledati film pa ga uprkos tome što ne mislim da je značajan i tačan ipak preporučujem.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment