Pogledao sam PCU Harta Bochnera, courtesy of Ginger.
Reč je o vrlo zanimljivom omladinskom filmu iz 1994. godine koji bi se mogao smatrati pretečom prošlogodišnjeg uspelog filma ACCEPTED.
Ono što je naročito zanimljivo za filmove to je što je film režirao Hart Bochner, sleazebag iz DIE HARD, a da su scenario pisali Zak Penn i Adam Leff. Dok je Zak Penn, kao što znamo danas velika scenaristička faca, naročito za comic book properties, Leff je počeo zajedno sa njim, oni su pitchovali čuveni LAST ACTION HERO a Leff je ubrzo potpuno ispao iz posla a Penn je tu gde jeste.
U svakom slučaju, PCU nudi osamdeset minuta zategnute, intenzivno postavljene juvenile zabave, koja se izdvaja po jako preciznom rediteljskom pristupu i jako političnom tekstu, koji se razračunava sa političkom korektnošću, kako sa konzervativcima tako i sa liberalima. Inventivnost u političkom diskursu,štaviše, toliko obuzima film, da bi se moglo reći da je leffu i Pennu frat komdija i bila na drugom mestu a da je primarna politika. Otud se PCU može čitati i kao "politički film" kome omladinska komedija služi samo kao kostur.
Uticaji PCU upravo u tom smislu se jasno mogu pročitati u ACCEPTEDu koji ga je klinički ripovao u nekim sferama, naročito recimo u odnosu glavnog junaka prema konzervativnom fraternityju.
U svakom slučaju, reč je o filmu vrednom pažnje.
* * 1/2 / * * * *
Reč je o vrlo zanimljivom omladinskom filmu iz 1994. godine koji bi se mogao smatrati pretečom prošlogodišnjeg uspelog filma ACCEPTED.
Ono što je naročito zanimljivo za filmove to je što je film režirao Hart Bochner, sleazebag iz DIE HARD, a da su scenario pisali Zak Penn i Adam Leff. Dok je Zak Penn, kao što znamo danas velika scenaristička faca, naročito za comic book properties, Leff je počeo zajedno sa njim, oni su pitchovali čuveni LAST ACTION HERO a Leff je ubrzo potpuno ispao iz posla a Penn je tu gde jeste.
U svakom slučaju, PCU nudi osamdeset minuta zategnute, intenzivno postavljene juvenile zabave, koja se izdvaja po jako preciznom rediteljskom pristupu i jako političnom tekstu, koji se razračunava sa političkom korektnošću, kako sa konzervativcima tako i sa liberalima. Inventivnost u političkom diskursu,štaviše, toliko obuzima film, da bi se moglo reći da je leffu i Pennu frat komdija i bila na drugom mestu a da je primarna politika. Otud se PCU može čitati i kao "politički film" kome omladinska komedija služi samo kao kostur.
Uticaji PCU upravo u tom smislu se jasno mogu pročitati u ACCEPTEDu koji ga je klinički ripovao u nekim sferama, naročito recimo u odnosu glavnog junaka prema konzervativnom fraternityju.
U svakom slučaju, reč je o filmu vrednom pažnje.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment