Pogledao sam BIG NOTHING Jean-Baptiste Andrea, courtesy of Ginger.
BIG NOTHING je crna komedija na tragu VERY BAD THINGS Peter berga, i bezbrojnih drugih DEBITANTSKIH filmova koji su zapljusnuli američki i svetski film posle pojave Tarantina.
Iz vrlo jasnog razloga neo noir crne komedije su se nametale kao idealan showcase za reditelje debitante, naročito među glumcima, zbog niskobudžetne formule, jednostavne atmosferičnosti i koncepta koji ne zahteva besprekornu realizaciju u bilo kom segmentu pošto priču i utisak obično vuče zaplet nekim vanekranskim polugama.
Dakle, ako je dramska scena, čak i ako nije do kraja uspela, nema veze pošto likovi prenose dosta informacija i uvek može imati funkciju u tome da vuče priču napred.
Ako je komična scena, uvek ima opravdanje za svoje postojanje čak i ako nije smešna, pošto je deo zapleta.
Ako je akciona scena, uvekl postoji opravdanje ako je nevešta pošto film nije primarno akcioni i scena ima informativnu funkciju.
I otud su se te neo noir komedije nametnule kao odličan easy way out za debitante, pošto povrh svega, otvaraju dva puta, ili stazu prema mainstreamu, ako su jače tačke filma, u domenu zabave, ili stazu u neki Miramax polu-art house.
Ovaj tip debitanskih filmova je dakle bio idealan za neodlučne, no ne mogu reći da nije iznedrio neke jako zanimljive reditelje i neke jako zanimljive naslove, među kojima prednjači baš i VERY BAD THINGS.
U tom smislu,. BIG NOTHING dolazi znatno posle izvornog talasa ovakvih filmova, a baš u trenutku kada nezavisnih distributera koji bi ovo distribuirali u bioskopima praktično i nema. VERY BAD THINGS je distribuirao blaženopočivši Polygram a BIG NOTHING je odmah izašao na DVDu.
Ne mogu da kažem da je bioskopska publika nešto mnogo propustila time što nije videla ovaj film u bioskopima. Simon Pegg pruža odličnu ulogu, kao i uvek do sada, u Alice Eve dobijamo kandidatkinju za novu Islu Fisher, i to bi manje -više bilo to od nekih delova koji se izdvajaju, moglo bi se reći nedovoljno za theatrical film.
Međutim, upravo taj zlatni padobran neo noir komedije čini da ovaj neupečatljiv film paradoksalno ne bude ni previše problematičan.
Moglo bi se reći da je ovaj film za Andreu, koji je radio kultni DEAD END bio pokušaj da iskorači iz žanrovskog geta u neku vrstu indie meinstreama, i možda nečega što bi uzeo neki mahjor poput New Line. Međutim, njegiova previše intenziovna, glossy inscenacija je udaljila film od jednostavnosti porebne za komediju. Naravno postoje komedije paklenog ritma koje su ovako minuciozno raskadrirane, ali njih rade samo najveći majstori poput Zemeckisa i Dantea.
Ono što Andrea nije shvatio je da komediju neće poboljšati perfektno, milimetarski postavljeni rezovi na pokret i elipse. Da, to rade Zemeckis i Dante, sada to radi i Edgar Wright, ali tajna je u tome da su njihovi sklopovi kadrova, sami po sebi smešni. Dkle, oni ne rade takve zahvate dok i ti zahvati sami po sebi ne nose komiku.
Ovde ih je Andrea radio samo da bi ubrzao tempo filma, i zato njegova režija nije adekvatna za komediju.
Scenario koji napisao sa glumcem Billy Asherom je simpatičan, pre svega je baziran na preokretima i stuacijama, no Andrea ih ne koristi previše, i čini se da je njegov rediteljski postupak kontraindikovan scenarističkom konceptu.
No, BIG NOTHING je nsporno dinamičan i sporadično smešan film koji ispunjava svoju repertoarsku funkciju. Samim tim je mogao bez previše stida da se pojavi i u bioskopima.
* * 1/2 / * * * *
BIG NOTHING je crna komedija na tragu VERY BAD THINGS Peter berga, i bezbrojnih drugih DEBITANTSKIH filmova koji su zapljusnuli američki i svetski film posle pojave Tarantina.
Iz vrlo jasnog razloga neo noir crne komedije su se nametale kao idealan showcase za reditelje debitante, naročito među glumcima, zbog niskobudžetne formule, jednostavne atmosferičnosti i koncepta koji ne zahteva besprekornu realizaciju u bilo kom segmentu pošto priču i utisak obično vuče zaplet nekim vanekranskim polugama.
Dakle, ako je dramska scena, čak i ako nije do kraja uspela, nema veze pošto likovi prenose dosta informacija i uvek može imati funkciju u tome da vuče priču napred.
Ako je komična scena, uvek ima opravdanje za svoje postojanje čak i ako nije smešna, pošto je deo zapleta.
Ako je akciona scena, uvekl postoji opravdanje ako je nevešta pošto film nije primarno akcioni i scena ima informativnu funkciju.
I otud su se te neo noir komedije nametnule kao odličan easy way out za debitante, pošto povrh svega, otvaraju dva puta, ili stazu prema mainstreamu, ako su jače tačke filma, u domenu zabave, ili stazu u neki Miramax polu-art house.
Ovaj tip debitanskih filmova je dakle bio idealan za neodlučne, no ne mogu reći da nije iznedrio neke jako zanimljive reditelje i neke jako zanimljive naslove, među kojima prednjači baš i VERY BAD THINGS.
U tom smislu,. BIG NOTHING dolazi znatno posle izvornog talasa ovakvih filmova, a baš u trenutku kada nezavisnih distributera koji bi ovo distribuirali u bioskopima praktično i nema. VERY BAD THINGS je distribuirao blaženopočivši Polygram a BIG NOTHING je odmah izašao na DVDu.
Ne mogu da kažem da je bioskopska publika nešto mnogo propustila time što nije videla ovaj film u bioskopima. Simon Pegg pruža odličnu ulogu, kao i uvek do sada, u Alice Eve dobijamo kandidatkinju za novu Islu Fisher, i to bi manje -više bilo to od nekih delova koji se izdvajaju, moglo bi se reći nedovoljno za theatrical film.
Međutim, upravo taj zlatni padobran neo noir komedije čini da ovaj neupečatljiv film paradoksalno ne bude ni previše problematičan.
Moglo bi se reći da je ovaj film za Andreu, koji je radio kultni DEAD END bio pokušaj da iskorači iz žanrovskog geta u neku vrstu indie meinstreama, i možda nečega što bi uzeo neki mahjor poput New Line. Međutim, njegiova previše intenziovna, glossy inscenacija je udaljila film od jednostavnosti porebne za komediju. Naravno postoje komedije paklenog ritma koje su ovako minuciozno raskadrirane, ali njih rade samo najveći majstori poput Zemeckisa i Dantea.
Ono što Andrea nije shvatio je da komediju neće poboljšati perfektno, milimetarski postavljeni rezovi na pokret i elipse. Da, to rade Zemeckis i Dante, sada to radi i Edgar Wright, ali tajna je u tome da su njihovi sklopovi kadrova, sami po sebi smešni. Dkle, oni ne rade takve zahvate dok i ti zahvati sami po sebi ne nose komiku.
Ovde ih je Andrea radio samo da bi ubrzao tempo filma, i zato njegova režija nije adekvatna za komediju.
Scenario koji napisao sa glumcem Billy Asherom je simpatičan, pre svega je baziran na preokretima i stuacijama, no Andrea ih ne koristi previše, i čini se da je njegov rediteljski postupak kontraindikovan scenarističkom konceptu.
No, BIG NOTHING je nsporno dinamičan i sporadično smešan film koji ispunjava svoju repertoarsku funkciju. Samim tim je mogao bez previše stida da se pojavi i u bioskopima.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment