Pogledao sam LICENSE TO DRIVE Greg Beemana, courtesy of mrkoye, i mogu reći da se radi o jednoj od boljih teen komedija iz kasnih osamdesetih.
Pre svega, ovaj film uspeva da crosoveruje i do nas, iako se bavi jednim autohtonim američkim problemom, a to je sticanje vozačke dozvole.
Iako, naravno, vozačke dozvole i automobili postoje i kod nas, i i iako su značajan statusni simbol među mladima, znatno veći značaj imaju u Americi gde su vozačka dozvola i automobil značajan simbol sazrevanja i slobode, i praktično su deo svačijeg odrastanja, dok kod nas znatan deo građanstva ne ume da vozi, i vozačka dozvola je doživljena kao poželjna ali ne i neophodna kvalifikacija.
Samim tim vozačka dozvola u ovom filmu predstavlja ritual inicijacije.
Sam čin vožnje bez vozačke dozvole u ovom filmu, hje ekvivalentan velikoj zaljubljenosti glavnog junaka u teen komediji na koju nije uzvraćeno i koja nije ozvaničena vezom i seksom. Međutim, kao što su u takvom filmu junakove emocije snažnije od mnogih koje imaju oni u vezi, tako i ovde junak vozi bolje nego mnogi sa dozvolom.
Greg Beeman koga smo najskorije videli kako režira HEROES oivo sve radi u tempu i sa kadriranjem akcionog filma, na tragu Zemeckisovih visokooktanskih omladinskih filmova.
Coreyi su appealing kao što i treba kad su na vrhuncu, dočim je Heather Graham malo bleda kao glavni love interest, i njen lik je možda i nedovoljno simpatičan da bi bio išta više od predmeta čežnje.
No, to je potpuno legitimno, pošto je film u suštini besramno mačsitički i govori o muškom sazrevanju kroz sticanje prava da savlada mašinu. Postoji li išta falokratičnije od toga?
U tom smislu, LICENSE TO DRIVE produbljuje zaveru teen komedija koje u ovom konkretnom slučaju, dovode gledaoce u zabludu da je posedovanje auta poslednji korak do seksa. Nažalost, nije baš tako. Posedovanje kola jeste na korak do, ali ni sledeći korak nije toliko mali.
Pa ipak, LICENSE TO DRIVE je po zabludama koje nudi mladima opet pošteniji od filmova koji govore da su razgovor i ljubav važni devojkama.
* * * / * * * *
Pre svega, ovaj film uspeva da crosoveruje i do nas, iako se bavi jednim autohtonim američkim problemom, a to je sticanje vozačke dozvole.
Iako, naravno, vozačke dozvole i automobili postoje i kod nas, i i iako su značajan statusni simbol među mladima, znatno veći značaj imaju u Americi gde su vozačka dozvola i automobil značajan simbol sazrevanja i slobode, i praktično su deo svačijeg odrastanja, dok kod nas znatan deo građanstva ne ume da vozi, i vozačka dozvola je doživljena kao poželjna ali ne i neophodna kvalifikacija.
Samim tim vozačka dozvola u ovom filmu predstavlja ritual inicijacije.
Sam čin vožnje bez vozačke dozvole u ovom filmu, hje ekvivalentan velikoj zaljubljenosti glavnog junaka u teen komediji na koju nije uzvraćeno i koja nije ozvaničena vezom i seksom. Međutim, kao što su u takvom filmu junakove emocije snažnije od mnogih koje imaju oni u vezi, tako i ovde junak vozi bolje nego mnogi sa dozvolom.
Greg Beeman koga smo najskorije videli kako režira HEROES oivo sve radi u tempu i sa kadriranjem akcionog filma, na tragu Zemeckisovih visokooktanskih omladinskih filmova.
Coreyi su appealing kao što i treba kad su na vrhuncu, dočim je Heather Graham malo bleda kao glavni love interest, i njen lik je možda i nedovoljno simpatičan da bi bio išta više od predmeta čežnje.
No, to je potpuno legitimno, pošto je film u suštini besramno mačsitički i govori o muškom sazrevanju kroz sticanje prava da savlada mašinu. Postoji li išta falokratičnije od toga?
U tom smislu, LICENSE TO DRIVE produbljuje zaveru teen komedija koje u ovom konkretnom slučaju, dovode gledaoce u zabludu da je posedovanje auta poslednji korak do seksa. Nažalost, nije baš tako. Posedovanje kola jeste na korak do, ali ni sledeći korak nije toliko mali.
Pa ipak, LICENSE TO DRIVE je po zabludama koje nudi mladima opet pošteniji od filmova koji govore da su razgovor i ljubav važni devojkama.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment