Pogledao sam LE CONCILE DE PIERRE Guillaume Niclouxa, po romanu Jean-Christophe Grangea, courtesy of Ginger.
Film je urađen u najboljoj tradiciji LAVIRINTA Miroslava Lekića, tako da čak i u seriji ekranizacija Grangeovih romana, koja ne dobacuje baš visoko, ostaje prikovan za samo dno.
S druge strane, ovo je redak film koji istinski u sebi nosi potencijal evropskih filmskih zvezda i praktično se i gleda zbog imena kao što su Monica bellucci, Catherine Deneuve i Moritz Bleibtrau. U tom smislu je film možda i najzanimljiviji poštop se zaista može definistai kao čist vehicle za njih.
Malo je reći da je film predvidljiv. Film je prosto deplasiran koliko je nevešto ispričana jedna jako predvidljiva pulp priča. Prvih 40 minuta filma od ukupnih 98 minuta trajanja su morali stati u 10 minuta, pošto ekspozicija zaista ne nudi više sadržaja.
Po deplasiranosti cele priče, LE CONCILE DE PIERRE staje uz rame sa LAVIRINTOM. To je ta škola kinematografije samo lišena Lekićeve anegdotičnosti i privatizacije filmskog tkiva.
Iako je film navodno koštao 22 miliona evra, zaista nije jasno na šta su potriošene te pare. Reč je o koprodukciji tako da se verovatno desilo isto što i u KLOPCI gde film kapaciteta SUTRA UJUTRO košta desetak puta više. Očigledno su evropske koprodukcijske pare jako skupe. Delom zbog Niclouxove krajnje neinspirisane režije, delom zbog prilično oskudnih objekata i scenografija i same radnje koju gledamo, slobodno mogu reći da je čak i narečeni LAVIRINT raskošniji film.
Međutim, valjda upravo zbog tog starstruck momenta, ja nisam mogao da odolim prilici da pogledam ovaj film, uprkos negativnim kritikama. verovatno ni mnogi od vas neće moći da mu odole.
Ja sam inače godinama iščekivao da vidim Gilles Mimounijev drugi film FLIGHT OF THE STORKS u kome je trebalo da igra Monica, isto po Grangeu, no na kraju sam morao da se zadovoljim sa ovim.
* 1/2 / * * * *
Film je urađen u najboljoj tradiciji LAVIRINTA Miroslava Lekića, tako da čak i u seriji ekranizacija Grangeovih romana, koja ne dobacuje baš visoko, ostaje prikovan za samo dno.
S druge strane, ovo je redak film koji istinski u sebi nosi potencijal evropskih filmskih zvezda i praktično se i gleda zbog imena kao što su Monica bellucci, Catherine Deneuve i Moritz Bleibtrau. U tom smislu je film možda i najzanimljiviji poštop se zaista može definistai kao čist vehicle za njih.
Malo je reći da je film predvidljiv. Film je prosto deplasiran koliko je nevešto ispričana jedna jako predvidljiva pulp priča. Prvih 40 minuta filma od ukupnih 98 minuta trajanja su morali stati u 10 minuta, pošto ekspozicija zaista ne nudi više sadržaja.
Po deplasiranosti cele priče, LE CONCILE DE PIERRE staje uz rame sa LAVIRINTOM. To je ta škola kinematografije samo lišena Lekićeve anegdotičnosti i privatizacije filmskog tkiva.
Iako je film navodno koštao 22 miliona evra, zaista nije jasno na šta su potriošene te pare. Reč je o koprodukciji tako da se verovatno desilo isto što i u KLOPCI gde film kapaciteta SUTRA UJUTRO košta desetak puta više. Očigledno su evropske koprodukcijske pare jako skupe. Delom zbog Niclouxove krajnje neinspirisane režije, delom zbog prilično oskudnih objekata i scenografija i same radnje koju gledamo, slobodno mogu reći da je čak i narečeni LAVIRINT raskošniji film.
Međutim, valjda upravo zbog tog starstruck momenta, ja nisam mogao da odolim prilici da pogledam ovaj film, uprkos negativnim kritikama. verovatno ni mnogi od vas neće moći da mu odole.
Ja sam inače godinama iščekivao da vidim Gilles Mimounijev drugi film FLIGHT OF THE STORKS u kome je trebalo da igra Monica, isto po Grangeu, no na kraju sam morao da se zadovoljim sa ovim.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment