Pogledao sam HOSTEL PART II, courtesy of Kunac.
Iako nisam bio fan prvog dela i mislim da je to prilično slab film, osećao sam izvesnu simpatiju prema tom filmu pošto sam u njemu video neku vrstu budućnosti ili barem vizije budućnosti srpskog horora.
Međutim, pošto je reč o američkom filmu, onda se mora i gledati u skladu sa tim kriterijumima.
HOSTEL 2 se u vidu jedne fine posvete otvara blisko Cameronovom ALIENSu, i moglo bi se reći da ima skličnu strukturu, da ne kažem ARHITEKTONIKU STRAHA.
Znači, mi znamo šta je pretnja, mi znamo šta čeka posetioce HOSTELa, i sada ćemo otkriti kako taj sistem funkcioniše, upoznaćemo organizatore i mušterije.
Međutim, ono gde HOSTEL 2 ne sledi strukturu ALIENSa, jeste dramaturška postavka u kojoj glavne junakinje, i glavne žrtve, ne znaju šta ih čeka, dočim u ALIENSu marinci u principu znaju kakvi su tuđini.
To je prvi dramaturški problem HOSTELA II, mislim da je trebalo da junaci znaju barem koliko i publika i to se do sada uvek pokazivalo kao uspešno u sikvelima.
Drugi dramaturški problem je previd što jednog od bogatih američkih ubica nisu učinili žrtvinim ocem, to bi bio baš momački twist, koji bi svemu da određenu antičku dimenziju.
Kad je reč o karakterizaciji, prvi film je preozeo rešenja iz remek-dela EURO TRIP dok je drugi bliži neki WILD THINGSičnim pogledima na žene. U tom smislu, prvi je daleko istinitiji.
Isti takvi su i poslovni ljudi. Eli Roth uzima motivacije i karakterizacije koji više liče na Reaganomics likove iz filmova poput ROBOCOPa ili WALL STREETa, a savremeni kapitalizam nije uopšte toliko militantan.
Eli je jak na rečima ali slab na delu i to potvrđuje krajnje početnička režija koju ponavlja u svom već trećem filmu. Eli nažalost ne uspeva da napravi zastrašujuću scenu, on eventualno uspeva da dobaci do gadnog.
Sve vrline i mane prvog dela su ponovlčjene, možda je drugi za nijansu efikasniji, a možda i grešim, no dometi su vrlo slični. Slažem se sa Miloshem da bi HOSTEL u rukama drugih reditelja mogao biti intrigantan serijal.
Međutim, potpuna indiferentnost kako publike tako i kritike na to kako je koji film režiran počinje da da pokazuje koliko u suštini ta veština nije ni važna današnjoj publici. Danas bi verovatno i MURDER ROCK i BODY DOUBLE prošli isto, niko ne bi primetio neku značajnu razliku, oba bi dobila istu etiketu, a verovatno bi i podjednako zadovoljili publiku.
* * / * * * *
Iako nisam bio fan prvog dela i mislim da je to prilično slab film, osećao sam izvesnu simpatiju prema tom filmu pošto sam u njemu video neku vrstu budućnosti ili barem vizije budućnosti srpskog horora.
Međutim, pošto je reč o američkom filmu, onda se mora i gledati u skladu sa tim kriterijumima.
HOSTEL 2 se u vidu jedne fine posvete otvara blisko Cameronovom ALIENSu, i moglo bi se reći da ima skličnu strukturu, da ne kažem ARHITEKTONIKU STRAHA.
Znači, mi znamo šta je pretnja, mi znamo šta čeka posetioce HOSTELa, i sada ćemo otkriti kako taj sistem funkcioniše, upoznaćemo organizatore i mušterije.
Međutim, ono gde HOSTEL 2 ne sledi strukturu ALIENSa, jeste dramaturška postavka u kojoj glavne junakinje, i glavne žrtve, ne znaju šta ih čeka, dočim u ALIENSu marinci u principu znaju kakvi su tuđini.
To je prvi dramaturški problem HOSTELA II, mislim da je trebalo da junaci znaju barem koliko i publika i to se do sada uvek pokazivalo kao uspešno u sikvelima.
Drugi dramaturški problem je previd što jednog od bogatih američkih ubica nisu učinili žrtvinim ocem, to bi bio baš momački twist, koji bi svemu da određenu antičku dimenziju.
Kad je reč o karakterizaciji, prvi film je preozeo rešenja iz remek-dela EURO TRIP dok je drugi bliži neki WILD THINGSičnim pogledima na žene. U tom smislu, prvi je daleko istinitiji.
Isti takvi su i poslovni ljudi. Eli Roth uzima motivacije i karakterizacije koji više liče na Reaganomics likove iz filmova poput ROBOCOPa ili WALL STREETa, a savremeni kapitalizam nije uopšte toliko militantan.
Eli je jak na rečima ali slab na delu i to potvrđuje krajnje početnička režija koju ponavlja u svom već trećem filmu. Eli nažalost ne uspeva da napravi zastrašujuću scenu, on eventualno uspeva da dobaci do gadnog.
Sve vrline i mane prvog dela su ponovlčjene, možda je drugi za nijansu efikasniji, a možda i grešim, no dometi su vrlo slični. Slažem se sa Miloshem da bi HOSTEL u rukama drugih reditelja mogao biti intrigantan serijal.
Međutim, potpuna indiferentnost kako publike tako i kritike na to kako je koji film režiran počinje da da pokazuje koliko u suštini ta veština nije ni važna današnjoj publici. Danas bi verovatno i MURDER ROCK i BODY DOUBLE prošli isto, niko ne bi primetio neku značajnu razliku, oba bi dobila istu etiketu, a verovatno bi i podjednako zadovoljili publiku.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment