Jeremy Clapin snimio je zanimljiv žanrovski hibrid PENDANT CE TEMPS SUR TERRE sa idejom da jednu relativno konvencionlnu premisu artistički oneobiči time što će je relativizovati i ostaviti je da sa otvorenim krajem bude podložna interpretacijama.
Ako imamo u vidu da je to priča o devojci čiji je brat nestao na zadatku u svemiru i koja dobija kontakt sa vanzemaljcima koji tvrde da će ga vratiti na Zemlju ako im ona obezbedi pet tela koja oni mogu da nasele, tako što će neke ljude ubiti, jasno je da imamo jednu priču koja je možda moralno izazovna priča o zločinu sa elementima fantastike a možda samo žanrovska interpretacija psihičke bolesti.
Ta ambivalentnost nije osnovni problem filma već izvesna ambivanentnost u načinu kako prilazi izlaganju svega ovoga. Film je estetizovan, u izvesnoj meri i propulzivan, ali zajedno s junakinjom uprkos efikasnoj minutaži malo gubi fokus, i to najpre u odlascima u neki vid kriptičnosti.
Otud film je zanimljiv, i nagradiće gledaoca u nekoj meri, ali imajući u vidu sve rizike kojima se autor izložio, mora se reći da je ipak morao biti sigurniji u egzekuciji.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment