HERE

Kad je reč o Robertu Zemeckisu, ja sam fundamentalista. 

Kad govorim o filmovima ovog velikana, moguće je da lažem, ali ako lažem onda lažem sebe a ne okolinu.

HERE je dočekan na nož na jedan brutalan način. Znam ljude koji su smogli hrabrosti da mi kažu da su izašli pre kraja filma, iako on efektivno traje veoma prihvatljivih 99 minuta.

Izašao je u bioskope za vreme Festivala autorskog filma ali nije uključen u selekciju jer, jebiga, Zemeckis nije autor po tom pervertiranom kriterijumu koji taj festival nosi u svom nazivu. Uprkos tome, ovaj film je par excellence autorski i da ga je recimo snimio Sokurov, Godard ili McQueen, ljubili bi ga u dupe.

No, dobro. Bob Z nema potrebu za tim da mu neko govori da ga voli. Ima "oskara", ima lovu, iza sebe ima klasike koje posetioci FAF imaju na Blu Rayu a pitanje je da li na istom formatu imaju išta sa tog festivala.

Nije problem uzeti i nataći Boba i bez razloga ako to ljudima prosto nešto znači i donosi neko zadovoljstvo, samo ne šteta jer kao i u slučaju MARWENa,  koji je kapitalan queer film, i ovde ima mnogo toga o čemu bi pametan čovek koji pretenduje da ga zanima film imao da misli.

Film je baziran na jednom high conceptu. Ceo je prikazan iz jedne pozicije kamere, i imamo zanimljivu mešavinu vremenskih tokova gde Bob Z prateći nekoliko njih istovremeno gradi jednu asocijativnu celinu kroz montažu, i vrlo interesantne spojeve i preplitanja. Dakle, ovo je film radikalnog koncepta i jedne nekonvencionalne narativnosti. Samo o montaži ovog filma bi imalo šta da se misli i kaže, i u kojoj meri je ovo zanimljiv paradoks nečega snimljenog iz jedne pozicije kamere gde se jako mnogo gradi kroz montažu.

To se odnosi na celokupan koncept dramaturgije gde ne govorim o tom aspektu kao o pisanju scenarija ili postavljanju priče već o celokupnom procesu pravljenja drame. Zemeckis na bazi McGuireovog stripa pravi dakle jednu meditaciju o trajanju i prolaznosti tako što se vezuje za jedno mesto u prostoru, koje je nekada prostor blata koje krčka i dinosaurusa koji jure, nekada indijanske zemlje, potom ropstva i revolucije itd. sve do korone i današnjeg dana. Ono što ovde Zemeckis radi je u jednoj propulzivnijoj formi, proističući iz akcije rađeno u filmu CLOUD ATLAS, gde takođe igra Tom Hanks, sjajna faca kad je reč o odabiru projekata i spremnosti da ispituje stvari.

Zemeckis i Eric Roth se odlučuju da tematski grupišu događaje, u smislu da recimo naiđe period loših vesti pa ih gledamo kako stižu ljudima na istom mestu, period strasti, period radosti, period umiranja. Ovo je zanimljiva struktura i recimo meni bi na papiru bila vrlo legitimnaa, a da li je proradila na ekranu možemo da polemišemo.

Pritom, u svakom od tih "onera", Zemeckis je naravno onaj velemajstor koji ne zove slučajno svoju firmu ImageMovers. Dakle, stvari se kreću a kamera se ne pomera, sve je puno života. Od MARWENa pa nadalje, Zemeckis je optuživan da je izgubio dodir s realnošću i otišao u dekadenciju svoje tehnologije, međutim, u ovom filmu on se vraća nekim fundamentalnim životnim razmišljanjima.

Kriv je što ovo nije neki crossover koji će da tuče iz sve snage kao BACK TO THE FUTURE, ali ovo je jako ozbiljan film koji pokazuje kako izgleda kada holivudski velemajstor snima ono što želi i misli da treba a ima dovoljno stare slave da to i ostvari.

Slično Toddu u JOKERu, Bob je doživeo potpuno nerazumevanje, koje samo po sebi nije sporno, dešava se, ali je prilično tužan manjak strpljenja za pokušaj da se shvati šta to veliki majstor pokušava da napravi.

No, Bob nije čovek koga treba žaliti, niti bi on to voleo, jer HERE pokazuje da je vitalan na neke načine na koje mnogi mladi neće biti nikada.

* * * 1/2 / * * * *