BLITZ Stevea McQueena je po svojoj temi delovao kao klasičan landgrab u svakom pogledu - film govori o bombardovanju Londona 1940. godine, režira ga eminentni reditelj i vizuelni umetnik sa svim potrebnim uslovima i relaksiran zbog toga što sve finansira streamer.
Nažalost, produkcija je bila otežana McQueenovim zdravtsvenim problemima, pa u tom smislu treba pokazati izvesno razumevanje, no rezultat je obrni-okreni jako loš.
Prosto, ovo je jedan nedorečen film sa puno nerazvijenih ideja, a istovremeno i sa dosta anahronim zamislima, pa i ono što je do kraja izvedeno nije bog zna koliko dobro.
McQueen uspeva da konstruiše neke koncepte koji su zanimljivi. Ali u jednoj generalno arhaičnoj strukturi to više deluje kao da "glumi ludilo" nego kao da trijumfuje.
Čini mi se da je BLITZ možda bolje funkcionisao u dužoj verziji ali ako je već odlučeno da se krati onda je možda bolje da je radikalnije kraćen i da je možda čak i nešto kriptičniji nego što jeste.
McQueen nabacuje neke bitne ideje među kojima je i međurasni brak - stvar koju on prenosi iz privatnog života kao opsesivnu temu, ali je uopšte ne razrađuje u dovoljnoj meri. Imajući to u vidu zaista deluje kao da krupni delovi filma nedostaju jer prosto teško je zamisliti da je njemu ovakva razrade njemu tako bitne teme dovoljna. Setimo se filma WIDOWS i načina kako ju je obradio tu, nije štedeo na vremenu pa i odlasku u digresiju. Ovde je ta tema nekako načeta i onda brutalno prekraćena.
BLITZ je film u kom ima šta da se vidi čisto tehnički, ima sasvim sigurno jedna briljantna scena i to je prva scena u filmu. Sve nakon toga je pad. No, koga film zanima čisto tehnički odnosno u domenu fizičke realizacije ima šta da vidi.
To je za film ovakvog autora ipak premalo.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment