FLY ME TO THE MOON

FLY ME TO THE MOON je film u kome sam neizmerno uživao.

Tome je doprineo verovatno čitav niz subjektivnih faktora koji su i ranije umeli da dovedu do toga da cenim neke filmove koji su bili odbačeni, s tim što u ovom slučaju nije reč o nekom marginalnom delu već o naslovu koji je u periodu streaming warsa srazmerno dobro prošao, no definitivno po mom mišljenju nije stekao slavu koju zaslužuje.

Film sa kojim sam osetio da ga mogu porediti tokom gledanja bio je ALOHA Camerona Crowea, s tim što mi je trebalo malo listanja stručne literature da u potpunosti osvestim zašto je to tako. Naime, i ovde je reč o jednoj romantičnoj komediji, ili u širem smislu romantičnom filmu, smeštenom u "muški" milje. ALOHA je film o fikcionalnoj akciji slanja satelita u svemir iz jedne vojne baze na Havajima, na čijim se marginama razvija ljubavna priča između slavnog pilota i njegove mlađe koleginice.

U tom filmu koji je odbačen u potpunosti, meni je štošta funkcionisalo, između ostalog i mišićava režija koja je naravno fokusirana na glumce i romansu ali ne istupa iz tonusa vojnog filma.

Greg Berlanti, reditelj kog pre svega znamo kao televizijskog mogula, u filmu FLY ME TO THE MOON u suštini primenjuje sličan postupak. Otud je na neki način čak i žanrovski definisati njegov film, i to kažem u najboljem smislu.

Naime, Greg Berlanti ovde pravi film koji ima fizionomiju nostalgičnog filma o putu u kosmos, u čijem se centru nalazi ljubavna priča junakinje koja je prevarantkinja i našla je svoje mesto u svetu marketinga na Madison Aveniji i nesuđenog astronauta koji treba da rukovodi letom Apolla 11. Dakle, imamo film koji se u suštini ravnopravno bavi obema temama, s tim što prema temi puta u kosmos nije onoliko studiozan kao RIGHT STUFF, ili APOLLO 13, ali jeste vrlo zanimljiv, i vizuelno uzbudljiv.

U rediteljskom pogledu, Greg Berlanti je ovde napravio istinski trijumf. Nezavisno od toga što ja od njega nisam očekivao da je u stanju da napravi ovako nešto ni sa veoma raskošnim budžetom od 100 miliona dolara i nezavisno od toga što me je više nego prijatno iznenadio, ovo je naprosto jedan vrhunski režiran film, ne samo na planu gde će da se stavi kamera i kako će da se reže već i u pogledu toga kako je priča vođena u jednom krajnje složenom žanrovskom spoju koji on ovde pravi.

Veoma zanimljivo pitanje nalazi se u centru filma. Dakle imamo marketinšku stručnjakinju koja je u suštini klasična prevarantkinja koja se legalizovala i vrlo uzornog nesuđenog astronauta. Film se bavi uporedo njihovom romansom i njihovim radom na fikcnionalnim aktivnostima koje će dovesti do sletanja ljudi na Mesec, gde jedna stvar proističe iz druge, oni imaju cilj i možemo reći da je bavljenje njime bitnije od romantičnog aspekta ali Scarlett Johansson i Channing Tatum uspevaju da održe tonus njihove romanse čak i u scenama u kojima se njima ne bave direktno. Otud, iako je ovo jedna romantična komedija verovatno pre i iznad svega, nema razloga da se ne tretira i kao svojevrsni mirnodopski TOP GUN.

Berlanti je ovde u radu sa glumcima, ili kroz rezultat njihove igre, potpuno je svejedno, pokazao na koji način zapravo harizmatične zvezde mogu da ispričaju priču čak i onda kada se u radnji njome film ne bavi. Međutim, odnos uspeva da traje i kada se dešava nešto drugo i to je u ovom slučaju posebno impresivno.

Štaviše, kao jedna paraistorijska igrarija, FLY ME TO THE MOON kao ispit za svoje junake u celu priču uspeva da uključi i Project Artemis odnosno Stanley Kubrick Conspiracy Theory na posebno zanimljiv, etički i emocionalno intrigantan način. Dakle, film uspeva da ima paradoksalno širok paraistorijski zahvat dok je u osnovi romcom o dvoje različitih ljudi koji nalaze nešto zajedničko.

Priču su osmislili Keenan Flynn i Bill Kirstein ali je scenario napisala Danova ćerka Rose Gilroy, i moram reći da bi njena familija mogla svašta zanimljivo da vidi u tome kako se ona snašla povezujući sve ove elemente u jednu ubedljivu celinu.

Darius Wolski je pomalo parodiran u filmu u liku poljskog snimatelja Edvarda dovedenog da snimi lažno sletanje na Mesec, ali on je svakako heroj ove impozantne produkcije i saradnik koji je omogućio Berlantiju da nađe odgovarajući ključ stilizacije i da do kraja ostvari ideju tog genrebending filma koji ne samo da se dešava u epohi kad je još bilo živih ostataka klasičnog Holivuda nego i kada B-film još uvek nije postao osnov mejnstrima posle JAWSa.

U tom smislu, lako je zamisliti ovakav neki film sa Jimom Garnerom i Kim Novak u glavnim ulogama, i slično uzimanje "zdravo za gotovo" u trenutku izlaska, te prepoznavanje impresivnosti takvog poduhvata kasnije.

FLY ME TO THE MOON je nastao u saradnji Sonyja i Applea, bio je u bioskopima svuda po svetu uz svest da će završiti na streamingu. Otud možemo reći da se nikada realno nije odmerio u bioskopima. No, to nije ni bitno, ovo jeste film koji bi morao biti impresivan na velikom ekranu, ali isto tako je veliko pitanje da li bi današnja publika imala dovoljno preostalog razuma da se takvoj priči odazove.

Otud, iako je ovo baš bioskop sa velikim B u najčistijem obliku klasičnog Holivuda, bezbedan je jedino kada ima leđa jakog strimera, i zahvaljujući kome može ovoliko i da košta.

FLY ME TO THE MOON je film koji podseća na vremena kad su A-filmovi imali određenu reprezentativnost i barem uspevali da se "očešu" o nešto "važno".

* * * 1/2 / * * * *