Monday, November 9, 2015

QUARANTINE

U rekonstrukciji putanje John Ericka Dowdlea pre nego što će doći do svog najboljeg filma NO ESCAPE pogledao sam QUARANTINE, njegov rimejk fima REC sa kojim su se Paco Plaza i Jaume Balaguero reinventovali. QUARANTINE je bio nepotreban rimejk a kako mi se REC i inače dopao, preskočio sam ga. Dowdleov film sam sada pogledao i mislim da nisam pogrešio što sam ga smatrao suvišnim. Za publiku koja je u stanju da percipira španski film, zaista nije potreban američki rimejk.

Ali, kada je reč o publici koja nije u stanju, dakle o Amerikancima i najširoj ciljnoj grupi, Dowdle im je zapravo ponudio pošten rimejk. Naravno, QUARANTINE ima nekoliko razlika u odnosu na izvornik ali one ne menjaju suštinu ugođaja, mada jedna menja samu suštinu priče. Naime, nekolike formalne razlike pre svega ogledaju se u tome što Dowdle nešto sporije uvodi junakinju-reporterku koja treba da isprati noćnu smenu u vatrogasnoj stanici. Dowdle pušta publici da se bolje upozna sa likovima i u tom pogledu je duhovitiji od Plaze i Balaguera. Jennifer Carpenter, u to vreme prevashodno TV zvezda u usponu kroz seriju DEXTER, napravila je odličnu ulogu kao i Jay Hernandez, vatrogasac uz koga bi “trebalo da jašemo”.

Kada događaji u kući krenu, vrlo su dobro tehnički realizovani uprkos skromnom buždetu ali u odnosu na REC sasvim je sigurno da se Dowdleova kamera više trese. Film sam gledao na kućnom formatu i teško mi je da zamislim kako bi ovo izgledalo u bioskopu. Pored trešenja, Dowdle vrlo dobro fokusira ključne dramske momente, suspense itd. i found footage kao device uspeva da proda, ali u čisto tehničkom pogledu, postupak mi deluje vrlo agresivno.

Najveća razlika je u samoj prirodi infestacije, dakle ovog puta nema direktne demonske, natprirodne pozadine, uzrok je rad verskog kulta sa apokaliptičnim narativom, poput AUM Shinrikyo, recimo. To svakako bitno menja stvari, ali rekao bih da u kontekstu Dowdleovog opusa u kome su jedan od ključnih problema upravo bila natprirodna otkrića (AS ABOVE SO BELOW ili DEVIL) ta “spuštena premisa” zapravo daje na kvalitetu, i meni ta promena u odnosu na inicijalni REC nije loša i više pristaje američkom filmu od neke natprirodne pretnje koju bi onda oni silom pokušavali da objasne.

Ovom filmu se zapravo nema šta zameriti, na neki način, rekao bih da je u pogledu popularizacije žanra čak i lepo da je američkoj publici obezbeđen ovakav falsifikat uspešnog španskog filma koji vrlo skrupulozno kopira njegov ugođaj i dodaje neke američke konvencije.

Ipak, ukupno uzev, meni kao gledaocu opet REC ostaje dovoljan. 

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment